Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 400

Autor Tema: Pisum sativum - Grašak  (Pročitano 5076 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Pisum sativum - Grašak
« poslato: 04. Maj 2012., 10:18:26 »
Pisum sativum - Grašak, pripada porodici Fabaceae (mahunarki), u Europu je stigao početkom srednjeg vijeka s Istoka u vrijeme velikih seoba naroda.


Grašak je jednogodišnja biljka-povrće koje uspeva u širokom pojasu klimatskih uslova, pripada zrnastim mahunarkama. Vodi se kao veoma ekonomična biljka, daje visoke prinose, a kratkog je vegetativnog ciklusa, pa samim tim moguće je na istom mestu uzgajiti dve uzastopne kulture. Grašak je odličan predusev za sve gajenje biljke osim za one iz familije mahunarki. Simbioza sa korenskim kvržičnim bakterijama je razlog što u svojim žetvenim ostatcima ima velike količine azota u zemljištu. Nakon kosidbe ozimog graška i grahorice zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju i ima dovoljno vremena za obavljanje svih vrsta obrade i pripreme za setvu narednog useva.

Ima zeljaste razgranate stabljike. Stabljika nema dovoljno mehaničkih elemenata pa je najčešće polegla ili se povija. Listovi su perasto složeni, sa 1-3 para listića. Cvetovi su skupljeni u grozdaste cvati, dvopolni su i zigomorfni. Leptirastog su izgleda sa zvonastom čašicom koja ima jajasto lancetaste zupce (gornji su kraći od donjih), samu krunicu čine zastavica, krilce i čunić. Zastavica je često obojena i to crvenkasta, ljubičasta  ili bela, široka i obrnuto srcasta. Krilca mogu biti tamnocrvena ili bela, a čunić ružičast ili je bledozelene boje. Od deset prašnika, devet ih je sraslo, a jedan je slobodan. Plodnik je skoro sedeći i sadrži više semenih zametaka. Plod je mahuna, uglavnom prava i na krajevima zašiljena, 4-11 cm dugačka.

Grašak se danas uzgaja u celom svetu, a najviše u Rusiji, Kini, Indiji i SAD-u, što ukazuje da je to povrće koje dobro uspeva u krajevima sa prohladnom i vlažnom klimom. To je biljka koja je jako ekonomična budući da daje relativno visoke prinose, a plodovi se mogu jednostavno konzervirati i tako koristiti tokom cijele godine.

Vrlo je hranjiv i prijatnog ukusa, bogat je hranljivim materijama. Bogat je belančevinama, mineralnim sastojcima i vitaminima. Energetska vrijednost svežeg graška iznosi oko 330 kJ/100 g. Može se koristiti kao sveže ali i kao osušeno zrno. Bogat je izvor ugljenih hidrata (14,46%) i vlakana u obliku galaktana, fruktoze i dr. Visok sadržaj proteina (5,42%) ima zahvaljujući čvorićima u korenu u kojima se nalaze bakterije (Bacterium radicicola) koje vežu kiseonih iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline, a tako i u proteine. Uz proteine i ugljene hidrate, treba spomenuti masti i lecitin, koji su prilično važni za nervni sistem.

Za vrijeme klijanja graška, nastaju vitamini C i E. Plod je odličan izvor vitamina C (50% preporučene dnevne količine), ali ga u osušenim plodovima ima samo u tragovima. Vitamin E sadrži u maloj količini, ali je postojan tokom kuvanja. Vitamina A ima u tragovima. Grašak je i odličan izvor tiamina (vitamin B1) u suvim plodovima, a dobar izvor riboflavina (vitamin B2), i niacina koji ima ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti.


Prema izgledu zrna razlikujemo tri vrste graška:
- Grašak sa glatkim zrnom (Pisum sativum var. vulgare) upotrebljava se uglavnom kao svež grašak,
- a ovaj sa naboranim zrnom (Pisum sativum var. medullare) kao grašak za sušenje
- šećerac (Pisum sativum var. sacharatum).
Kod obe sorte povećan je sadržaj lecitina, pa se hlorofil duže sačuva. Zato je taj grašak i kao suv zelene boje, dok grašak glatkog zrna sušenje poprimi žućkastu ili čak belu boju. Osim toga naborani sadrži manje skroba od glatkog, pa se brže skuva.

Po visini grašak se deli na niski, srednje visoki i visoki. Srednje visoki i visoki trebaju oslonac.

Po vremenu sazrevanja deli se na: rane, srednje rane, srednje kasne i kasne.

Prema načinu korišćenja mahuna i zrna graška deli se na: krunce, šećerce i njivski.

Možemo se sejati praktički preko cele godine, no kod visokih temperatura je vrlo osetljiv na plamenjaču i pepelnicu, pa ga je bolje uzgajati u rano proljeće, te ga možemo sejati i u novembru-decembru za zimski uzgoj jer uz malčiranje bez problema podnosi niže temperature. No kako mu je vrijeme klijanja kod niskih temperatura do 3 nedelje (pa i duže), postoji opasnost da zrno pojedu štetočine. Ja ga najčešće sejem krajem decembra do kraja januara, jedino na taj način grašak kod mene na bregu stigne da napravi mahune i nalije zrna pre početka vrelih dana i suše. Ja ga sejem sa dosta razmaka između redova, prvo zato što ima bolji protok vazhduha a samim tim i smanjenu mogućnost zaraze a i grašak je u grupi "samonepodnošljivih" biljki. Treba izbegavati uzgoj na istom mestu, jer se većina štetočina zadržava u zemljištu, pa tako prelazi na sledeću generaciju.

Bolesti i štetočine:
- Kod viših temperatura najčešće će se pojaviti pepelnica, kod koje lišće i mahune izgledaju kao da su posuti brašnom, tada je neophodno sprovesti zaštitu nekim botricidom, ukoliko ga ne zaštitimo, biljke će propasti-uginuti.
- Moguć je i napad plamenjače, koji se manifestira sivkastim pegama na donjoj strani lista. Bolest ne utiče bitno na rod ali je moguća zaštita sa fungicidima kratke karence.
- Najštetnija bolest graška je antraknoza, koja se manifestuje crnjenjem klice a kasnije i biljke. Crne pege prelaze na mahune a kasnije i na zrno. Biljka se lako čupa jer je baza trula. Pomaže tretiranje fungicidima, ali treba voditi računa o karenci.
- U vlažnim periodima može doći do napada fusarije ili tzv. "Ivanjske bolesti" - biljka požuti i uvene. Protiv te bakterijske bolesti nema zaštite. Pomaže jedino široki plodored.

Neke od vrsta koje se gaje na našem podneblju
Visoki:
- "Telefon" - stabljika naraste do 140 cm, mahune do 12 cm dužine i sadrže do 9 krupnih zrna. (Odličan)
- "Senator" - ima žuto-zelene mahune sa po 6-7 krupnih zrna, naraste do 70 cm, rodan!
- "Maxigolt" - rodna nova sorta, kao naslednik "telefona", ali još bolja, naraste do 1 m, otporna je na bolesti i daje visoke prinose, lako se ljušti i odličnog je ukusa.
- "Selma-Pisum" - rodna kasnija sorta, ima do 15 slatkih zrna, lako se ljušti, naraste do 1 m, otporna je na fusarijsko uvenuće.

Srednje visoki:
- "Kapucinac" - vrlo interesantna rodna sorta, mahuna je zelene boje a zrno je intenzivno ljubičasto, no kuvanjem poprimi zelenu boju, visine do 70 cm.

Niski:
- "Linkoln" - rani grašak koji možemo sejati svake tri nedelje, pa imati kontinuirani urod.
- "Mali provansalac" - rani, vrlo robusne stabljike koja naraste do 45 cm, mahune su ravne sa zašiljenim vrhom, dužine do 8 cm, sa 5-7 zrna u mahuni (njega najviše volim i kad god uspem da dođem do semena - sejem ga).
- "Karina" - rana, novija vrlo plodna sorta sa 7-8 zrna po mahuni.
- "Čudo Kelvedonije" - srednje rana sorta, srednje bujnog rasta do 50 cm, krupnih, ravnih mahuna dužine do 9 cm, sa po 6-8 zrna po mahuni, dobar! (ali za moje uslove kasno stiže - sejem ga kad ne nađem Mali provansalac.)
- "Čudo Amerike" - srednje rana sorta, nekoliko dana kasnija od Kelvedonije, naraste do 55 cm, srednje krupnih mahuna sa po 6-7 zrna po mahuni.
- "Jof" - kasnija sorta izrazito rodna krupnih ravnih mahuna sa po 8-9 zrna po mahuni.
- "Rondo" - dobra sorta za zamrzavanje, rodi velike mahune sa 8-10 krupnih slatkih zrna. Seje se aprila-juna u laganu vazdušastu zemlju sa razmakom redova od 35 cm, svaka 3 cm po jedno zrno na dubinu 3-4 cm. Izraste do 50 cm, pa je potrebno postaviti oslonac, vrlo dobar!


Lekovita svojstva graška
- Belančevine koje grašak sadrži mogu da posluže u borbi protoiv visokog krvnog pritiska i hronične bubrežne insuficijencije (otkazivanje bubrega) – to su dve po život opasne bolesti koje narušavaju zdravlje miliona ljudi širom sveta.
- Grašak je nutricionistima odavno poznat kao namirnica sa optimalnom količinom belančevina, dijetnih vlakana, vitamina i niskim sadržajem masnoća i holesterola. Stručnjaci kanadskog Univrziteta u Manitobi su utvrdili da belančevine graška sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska.
- Hipertenzija i bubrežna bolest su u tesnoj vezi (visok krvni pritisak javlja se kao osnovni faktor rizika za razvoj hronične bubrežne insuficijencije), osobe sa bubrežnim bolestima, koje na kraju vode u insuficijenciju, najčešće umiru od kardiovaskularnih komplikacija. Bubrežna insuficijencija se teško leči i njeno progresivno pogoršanje vodi ka dijalizi ili transplantaciji bubrega.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Pisum sativum - Grašak
« Odgovor #1 poslato: 08. Maj 2012., 12:59:21 »
Jel' sam ja to kandar jedina koja je sejala grašak, talo lepa, ukusna i zdrava biljka a vi ništa, nije ni sad kasno da je posadi ko želi.

Sad malo povrća, grašak procvetao i sad već zameće mahune.


"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

mama

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 13
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Pisum sativum - Grašak
« Odgovor #2 poslato: 23. Februar 2013., 02:49:19 »
Grasak sejem deo u prvoj polovini novembra, i on za prvih lepih dana pocne da izbija iz zemlje. Sneg mu ne smeta ni ako padne u martu, samo da nije golomrazica. Drugi deo sejem na prolece. Od sorata obicno sejem Mali provansalac i Cudo Amerike. :bye:

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2154
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Pisum sativum - Grašak
« Odgovor #3 poslato: 23. Februar 2013., 22:23:01 »
Jeste, kod mene grašak sade pre boranije jer je otporan na mrazeve. Grašak ne sadim, jer stiže u jeku berbe višanja, pa mi se uvek upropasti. Nisam znala da se može saditi i u jesen. Hvala mama!

Kad bi stigao ako bih ga posadila u novembru?  :pitanje:

mama

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 13
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Pisum sativum - Grašak
« Odgovor #4 poslato: 24. Februar 2013., 13:26:05 »
Tokom zime miruje u zemlji i tek sa lepsim vremenom izbija iz zemlje, tako da dosta zavisi od toga kad pocnu topliji dani, ali u svakom slucaju jedno 2 nedelje prek proletnjeg graska.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2154
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Pisum sativum - Grašak
« Odgovor #5 poslato: 24. Februar 2013., 21:07:18 »
Hvala za savet! :cmok:

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Pisum sativum - Grašak
« Odgovor #6 poslato: 25. Februar 2013., 12:31:21 »
Ja sam moj posejala negde sredinom decembra, sad sam ga malo pograbuljala jer kako je MM rezao voće skuplajući grane, morala sam malo i da zgazim na par mesta, još nisam primetila da kreće, al ako ostane ovako (trenutno je 12C), a kažu da hoće, možda do sledećeg vikenda i krene. Ja ga uvek sejem tokom zime (novembra-decembra) da bude ran kako bih iskoristila vlagu, jer kad dođe topljije vreme, kod mene se pesak brzo prosuši i od graška slaba korist.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Pisum sativum - Grašak
« Odgovor #7 poslato: 28. Februar 2014., 14:41:52 »
Evo ovogodišnjeg sejanca... početkom januara je posejan
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.