Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 399

Autor Tema: Agrotehnika proizvodnje belog luka  (Pročitano 674 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

SanySan

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 276
Agrotehnika proizvodnje belog luka
« poslato: 18. Jul 2013., 09:46:42 »
Agrotehnika proizvodnje belog luka
-Allium sativum l.-

Proizvodnja belog luka narocito je razvijena u oblasti Sredozemlja. U našoj zemlji zauzima znacajno mesto u ukupnoj proizvodnji povrca.
Beli luk je dvogodišnja biljka koja se gaji kao jednogodišnja kultura. U našim uslovima se razmnožava iskljucivo vegetativno.

Lukovica je najcešce obavijena sa 4 obojna lista (ljuspe). Složena je iz 10-12 čenova. Čen se sastoji iz jedne spoljne ljuspe, koja zatvara sočni list tj. jestivi deo belog luka. Unutar čena nalazi se pupoljak zelene boje koji pri odgovarajucoj temperaturi izlazi, razvija se i obrazuje novu biljku.
Čenovi u lukovici su razliciti po velicini i obliku, spoljni čenovi su kraci i teži. Prosečna težina čena se krece od 0,5-8 grama.

U poredenju sa ostalim lukovima, zahtevi belog luka prema zemljištu su jace izraženi. Zato za njegovu proizvodnju treba odabrati duboka, plodna strukturna zemljišta koja dobro čuvaju vlagu. Izbor zemljišta je bitan i zbog plitkog razmeštanja korenovog sistema, koji je uz to i slabe usisne moći.

Za uspešnu proizvodnju pored postojane zemljišne vlage, bitna je i relativna vlažnost vazduha, koja ne bi trebalo da je ispod 80%, narocito u fazi nicanja i punog rasta lišca. Pri niskoj relativnoj vlažnosti dovodi do podgorevanja i sušenja lišca što ima za posledicu skracenje vegetacije lukovice i prinosa. Visoka vazdušna i zemljišna vlaga, u vreme zrenja znacajno dovodi do pada kvaliteta proizvoda.

Na istom mestu beli luk ne gajiti najmanje cetiri godine, a to znaci i posle drugih lukova.
Prinosom od 10 t/ha beli luk iznosi 83 kg azota, 23 kg fosfora, 42 kg kalijuma i 55 kg kalcijuma.

Beli luk ne treba direktno dubriti stajnjakom zbog pogoršanja kvaliteta i takve lukovice nisu pogodne za cuvanje. Dubrenje stajnjakom se preporucuje u jesen, pred osnovnu obradu, u kolicini od 20-25 t/ha ili pod prethodni usev. Pored toga beli luk treba dubriti mineralnim dubrivima. Dodaje se 80 kg azota, fosfora i kalijuma, odnosno oko 500 kg/ha 3x15.

Ako se ne koristi stajnjak to pod osnovnu obradu uneti 400 kg/ha 8:16:24, a u fazi intenzivnog porasta listova (kod jesenjeg u aprilu, a prolecnog u maju) dodaje se 150 kg/ha 3x15 i 300 kg/ha KAN-a. Na ovaj nacin cemo uneti 130 kg/ha azota, 86 kg fosfora i 100 kg/ha
kalijuma, što bi trebalo da zadovolji ukupne potrebe za dobar prinos.

Pored dobro izabranog zemljišta za sadnju belog luka, obrada mora biti kvalitetna, kako bi se obezbedila kvalitetna sadnja, dobro ukorenjivanje i normalan razvoj biljke. Takode je bitna predsetvena priprema, jer od kvaliteta predsetvene pripreme u prvom redu zavisi kvalitet sadnje, što u krajnjem slucaju utice na uspeh celokupne proizvodnje. Osnovno je da se tom merom ostvari rastresito, sitno mrvicasti sloj od 8-10 cm, bez vecih grudvi.

Vreme sadnje je jedan od najvažnijih preduslova uspešne proizvodnje belog luka. Proletnjak saditi što ranije, a to znaci pocetkom marta, ako to vremenski uslovi i stanje zemljišta dozvoljavaju. Pri kasnoj sadnji prinos se izrazito smanjuje. Preporuceni rok sadnje jesenjeg belog luka je do kraja oktobra.

Dubina sadnje treba da je takva da iznad gornjeg dela cena bude sloj zemljišta oko 3 cm. Nije dobra ni suviše duboka sadnja, jer je otežano nicanje, što dovodi do zaostajanja u porastu, dok pri plitkoj sadnji, usled intenzivnog rasta korenovog sistema, dolazi do izbacivanja cenova na površinu zemljišta.

Za sadnju birati krupne, dobro obavijene i zdrave glavice. Sitni cenovi iz glavice se odbacuju jer daju slabe biljke. Neposredno pred sadnju može se obaviti dezinfekcija čenova u cilju sprecavanja i širenja bolesti. Za tu svrhu može se koristiti fungicid (galofungin, tako što se pripremi rastvor 0,1 %) potapaju čena u trajanju 10-20 minuta i cim se ocede, malo prosuše može se obaviti sadnja. Sadnju obaviti rucno, u redove, a rastojanje izmedu redova 20 cm, u redu 10 cm.

Kolicina sadnog materijala svakako zavisi od krupnoce cena i razmaka sadnje. Prosecno se krece kod proletnjaka od 800-1200 kg/ha, a kod jesenjaka od 1400-1600 kg/ha.
Pri sadnji krupnih čena 3-4 gr dobija se lukovica sa manjim brojem krupnih cena. Ako se za sadnju koriste sitni cenovi (1-2 gr) dobijaju se lukovice sa visokim ucešcem sitnih cena, a pri tome je jako izraženo izrodavanje. Ta pojava ce se manifestovati i kao posledica nepravilnog položaja čena.

Vadjenje obaviti kada luk pocne da žuti, a pojedine biljke poležu. Povadjene biljke obavezno nekoliko dana prosušiti i pripremiti za dalje cuvanje.
Prinos belog luka se krece od 8-10 t/ha.

Ljubodrag Pantelic, dipl.ing.
PSSS Užice

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.