YUCCA - Baštenska juka

Yucca je višegodišnja biljka iz porodice ljiljana, naraste od 70-90 cm u visinu i veoma atraktivno izgleda.
Poreklom je iz tropskih krajeva, a poznato je oko četrdeset vrsta kojima je prirodno stanište Južna Amerika.
Kod nas se prilagodila na klimatske uslove i mnoge vrste prezime bez poteškoća napolju.
Ima teške i oštre mesnate listove, čija boja zavisi od vrste. Postoje Yucce sa tamno zelenim listovima, zatim
zelenožutim, srebrnozelenim i još u mnogim varijantama.
Tokom ljeta biljka iz sredine rozete formira grozdove belih cvetova, koji narastu i preko jednog metra.
Cvetovi nemaju miris, a u našim uslovima ne stvaraju seme, oprašuje ih posebna vrsta leptira koja živi samo
u njihovom prirodnom staništu.
Kod nas se rasađuje pomoću izbojaka koji niču oko biljke, jednostavno se odvoje od matične biljke i posade
posebno. Raste veoma sporo, svega desetak centimetara godišnje.
Voli sunčane položaje, ali je ljeti treba češće zalevati mekom vodom uz dodatak đubriva, naročito za vreme
cvetanja. Treba da ima dobru drenažu, da ne dođe do truljenja korena.
Za vreme cvetanja, biljka izgleda veličanstveno, najbolje je posaditi u centralnom delu bašte, jer cvetom
nadvisuje ostale vrste. Cvet dugo ostaje na biljci i svojom pojavom privlači poglede prolaznika.



Postoje i veoma visoke vrste Yucce, koje rastu i na prostorima Meksika i Karipskih ostrva.
Indijanci su naročito poštovali ovu biljku, koristili su je u ishrani, mlevenjem su od nje pravili brašno od
kojeg su pekli hleb i kolače. Ceđenjem korena ove biljke, pravili su sapun za pranje tela. Listovi se koriste
u industriji, iz njih se dobijaju vlakna od kojih se može praviti tkanina.
U poslednje vreme se mnogo radi na istraživanjima ove biljke, a posebno se istražuje njezina lekovitost.

Pa da se malo pohvalimo. Imam ovu baštensku Yuku, gooodinama, više od 35. Stoji mi napolju, na kiši, snegu, ledu, suncu, suši, i baš ništa, ništaaa pod milim bogom je ne uništava. Skoro da mi je postala korov, zadnje 2-3 godine počela sam da je delim šakom i kapom pa čak i bacam, al stvarno je neuništiva.

     

Treba da od mladice do cvetanja prođe 3-4 godine, ali kad biljka krene da tera cvet oko nje počinju da niču mladice. Nakon cvetanja, cvet polako vene, ali i centralna biljka, ova što je cvetala, jednostavno truli, za 2-3 godine je ružna i nikakva, pa je ja izvadim i bacim, al zato umesto nje ima na desetine mladih. Cvetanje je veoma drugotrajno, ako nije velika suša i žega može potrajati i više od mesec dana, jer se cvetovo stepenasto otvaraju ka vrhu. Sam cvet je belo krem, zvonast, i zaista je cela biljka veoma lepa dok ima cveta.

Za ovu vrstu što ja imam ne bih se složila sa Yuli da ima mesnate listove - naprotiv, što su stariji sve se više končaju, tanki su i oštri, mogu i da iseku ruku, a i sam vrh bode. Kad su mi sinovi bili mali ove listove su koristili za mačeve, doduše nisu dugo trajali, taman koliko i igra, al ih je bilo na pretek pa su uvek uzimali nove. Nisam im dozvoljavala da ih kidaju da se ne bi posekli, al sam im pokazala kako da ih iseku.

Zadnjih nekoliko godina cveta i ulepšava mi dvorište lepim zvonastim belim cvetovima. Mlade sam posadila na jednom mestu u grupi pa očekujem još lepšu sliku kad budu procvetale. Ali to će možda biti tek sledeće godine.

Što se vremena za sadnju tiče iz iskustva ti mogu reći da je za njih uvek vreme, samo pazi da zemlja nije smrznuta i da ima dubok koren, pa treba dobro zapeti da se izvadi. Slobodo ga i sada možeš presaditi (ukoliko nije smrznuta zemja i nije minus), al ga za svaki slučaj, kad ga presadiš, zagrni malčom, samo ove zime, posle više nikad nemoraš da ga štitiš od hladnoće.

Ja ih imam dve, još su bebice.
Jedna je  filamentosa iliti "Končasta juka" ili "Adamova igla".
Ona ne formira stablo već rozetu.
Po obodu lista ima beličaste duge konce.
Kao što je Suzana već opisala, nakon što  procveta ta biljka propada, ali su zato tu mnoštvo drugih izdanaka sa strane.

Druga koju imam je "gloriosa" ili "juka veličanstvena" i ona formira stablo.
Posebno je osetljiva na krivljenje i obaranje stabla, posebno zimi zbog težine snega.
Treba joj dosta godina, da bi od male biljke stigla do cveta, čak i do 10-tak godina.

                                                                          Yuka filamentosa

Ovako je izgledala u pupoljku, pre nedelju dana:

...a sad je procvetala...

Ima divne cvetove.

Impresivan cvet! Ima li neki miris?

Nisam osetila nikakav miris. Ali vetar je duvao...nisam sigurna. Moraću još jednom da mu se prbližim, kad stane vetar.

Ne miriše. Ja je imam na dva mesta.Nekoliko godina unazad bujno je cvetala a sad na jednom mestu nema  pupoljak, a na drugom pupoljak je mnogo manji nego prethodnih godina.

Kreću cvetne štapke...
Prvi put cveta od kada je imam.

                   

Cveta 

                   

  Tatiana, prekrasan cvet... kod mene su tek pupoljci, a cvetaće prvi put.   

Ovu cu sliku ukrasti kao wallpaper

umetnička slika a cvet predivan