Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 400

Autor Tema: Tehnologija gajenja salate u zaštićenom prostoru  (Pročitano 511 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

SanySan

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 276
Tehnologija gajenja salate u zaštićenom prostoru
« poslato: 20. Oktobar 2013., 12:21:36 »
Tehnologija gajenja salate u zaštićenom prostoru
foto: profesor
U objektima zaštićenog prostora, salata je uglavnom ozimi usev, koji se u stakleničkoj proizvodnji gaji uz dopunsko zagrevanje, dok se u plastenicima uglavnom proizvodi bez grejanja u kasnu jesen i početkom proleća.

Salata spada u useve prohladne sezone. Seme klija na 2-4 oC, rast i razvoj odvija se na temperaturama od 15-20oC, a u fazi formiranja glavice od 5-8 oC.Rana prolećna proizvodnja počinje setvom u plastenike od 15. – 30. oktobra u negrejanim plastenicima, ili 1.-15. decembra u grejanim, kada salata pristiže krajem februara, početkom marta.
Usled nedostatka svetlosti u ovom periodu formiraju se nekvalitetne i rastresite glavice (svetlost se kompezuje povećanjem temperature),a pristiže krajem marta i početkom aprila.

Rasada za ovaj termin proizvodnje se proizvodi uz dogrevanje. Rasad se proizvodi u lejama, tresetnim kockama,jiffy pločicama ili u kontejnerima sa 3 različite veličine otvora (od 10-40 cm) a za setvu se koristi naturalno ili pilirano seme.

Kod proizvodnje rasada u leji zemlja mora biti plodna, humusom bogata i nezaražena bolestima i štetočinama.Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3 g semena/m2 leje.Mešanjem sitnog semena salate sa peskom, prekrupom, omogućavamo pravilniji raspored semena pri setvi.Jako gustu sevtu treba obavezno prorediti.Mlade biljke treba negovati (zalivanje, provetravanje, zaštita od bolesti i štetočina, kaljenje...) da bise dobio kvalitetan, zdrav rasad i kroz mesec dana je spreman za rasađivanje.

U slučaju rasada pravljenog u kockama, najčešće se koriste tresetne, dimenzija 3x3 ili 5x5cm, koje se prave mašinski od odgovarajuće tresetne smeše. Formirane kocke se postavljaju u objekat za proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvučeno plastičnom folijom. Seje se po jedna semenka u kocku i dobija se rasad odličnog kvaliteta.
Jiffy pločice su napravljene od treseta uz dodatak NPK đubriva. Vlaženjem uvećavaju svoju zapreminu nekoliko puta.
Pločice su obavijene mrežicom koja im čuva oblik posle vlaženja i širenja.Ne sadrže uzročnike bolesti, štetočine ili seme korova.Biljke ne trpe šok posle presađivanja, pa je prirast posle sadnje brži i veći, a rasad je ujednačenog kvaliteta.

Proizvodnja rasada može da se obavlja i u kontejnerima od stiropora ili plastike, supstrat kojim se pune kontejneri mora biti fine strukture i odgovarajuće plodnosti.

Priprema plastenika za sadnju počinje čišćenjem ostataka biljaka prethodne kulture. Kao i većina lisnatog povrća i salata na veće doze azota reaguje njegovom akumulacijom u listovima. Da ne bi došlo do štetnih uticaja na čoveka potrebno je pravilno dozirati mineralna hraniva u proizvodnji salate i to 50-80g/m NPK pred sadnju,
prihranjivanje 10-15 dana posle sadnje i 10-15 dana posle sadnje i 10-15g/m (KAN) posle prvog prihranjivanja (samo ako je usev “slab”).
 
Za pokrivanje objekta najbolje je koristiti kvalitetne, višegodišnje UV folije debljine preko 0,15mm. Folije koje imaju anti kapajući efekat omogućavaju lakšu kontrolu bolesti. Pošto se proizvodnja u zaštićenom prostoru obavlja u hladnijem delu godine vegetacija salate je duža.Visoke temperature u objektu za vreme sunčanih zimskih dana (efekat staklene bašte) do vode do kondenzacije vlage i stvaranja pogodnih uslova za pojavu pojedinih bolesti, pa bi provetravanje bila osnovna mera nege kojom se reguliše temperaturni režim pokrivenog objekta.

Ako možemo uticati na klimu, potrebno je postići da razlika između dnevnih i noćnih temperatura ne bude veća od 10oC, a ako je oblačno i manje.

Navodnjavanje salate u zatvorenom prostoru najčešče se obavlja sistemima „kap po kap“, koji su pogodni jer se pored zalivanja vrši i prihrana. Zbog kratke vegetacije i osetljive glavice, greške u proizvodnji se teško popravljaju. Pod merama nege se u prvom redu podrazumevaju klimatski faktori, količina i raspored vode u toku vegetacije, a pažnju treba obratiti i na bolesti prouzrokovane fitopatogenim mikroorganizmima, štetočinama i insektima.
 
Nakon 10-15 minuta ubrane glavice se pakuju u plitke gajbe ili kutije. Pošto biljke treba dopremiti do tržišta u zimskom periodu obavezno je zimsko pakovanje (zaštita) na kamionu kako ne bi izmrzle u transportu. Na temperaturi od 1oC i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 do 95% može se čuvati 15-25 dana.

Salata ima svoje mesto na trpezi tokom cele godine i veoma je rentabilna kultura.Spoljašnje, zeleno lišće je bogato mineralima, vitaminima i koriste je u ishrani dijabetičari, ljudi sa poremećenim metabolizmom kao i u lečenju nesanice.
S obzirom da se u našoj zemlji javlja veliko interesovanje za proizvidnju ove kulture i da ponuda kvalitetne salate u Srbiji nije zadovoljavajuća, potrebno je proširiti proizvodnju na celu sezonu kao i uvesti gajenje novih sorata i tipova salate.
Bez grejanja u zatvorenom prostoru preko zime može se ostvariti jedna žetva, a sa grejanjem od oktobra do aprila i tri žetve useva salate.
Salata se bere po pristizanju kad glavice dobiju željeni oblik i veličinu. Obično se bere u dva-tri navrata. Prilikom odsecanja glavice se čiste od žutog lista i prevrnu na foliju da bi istekao višak tečnosti (vode).

Savetodavac za povrtarstvo
Dipl.ing.Dragan Mijušković
PSSS Jagodina

decembar

  • Gost
Odg: Tehnologija gajenja salate u zaštićenom prostoru
« Odgovor #1 poslato: 20. Oktobar 2013., 12:24:07 »
Hvala, u pravo vreme, pravi saveti :osmeh: :osmeh:

olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3434
  • Lokacija: Beograd
Djubrenje salate
« Odgovor #2 poslato: 01. Februar 2014., 16:58:43 »
Salata je kultura kratke vegetacije od 30 do 90 dana u zavisnosti od vrste, uslova i načina proizvodnje. Iz tog razloga salata je često gajena kultura preko zime i proleća u tunelima, plastenicima, kao i na otvorenom polju u leto i jesen. Međutim, proizvođači, zbog kratkog vegetacionog perioda, ne posvećuju dovoljno pažnje đubrenju i mineralnoj ishrani salate što, naročito u intenzivnoj proizvodnji, dovodi do nižih prinosa, lošijeg kvaliteta, čestih pojava bolesti.

Salata ima plitak koren i osetljiv je na visok nivo soli, hlor (treba koristiti đubriva bez hlora), ostatke pesticida i promene u vodno-vazdušnom režimu zemljišta.

Zbog kratkog vegetacionog perioda zahtevi salate prema hranivima su manji, ali ne i zanemarljivi.Pored održavanja optimalne vlažnosti, od izuzetne je važnosti harmonično snabdevanje hranivima(i makro i mikro elemenata), pre svih azotom N i kalijumom K, ali i kalcijumom Ca. Potrebe za hranivima-30g/m2N, 10-15g/m2 P2O5 i 40-45 K2O. Što se tiče izbora zemljišta za proizvodnju salate najbolja su bogata zemljišta, dobre strukture, srednje laka do srednje teška, neutralne reakcije do blago kisele -do pH5,8.

AZOT.Za dobru i kvalitetnu proizvodnju od presudnog značaja je optimalna snabdevenost azotom. Veće količine mogu da utiču na produženje vegetacije, usporava se rast i formiranje glavica, dok se listovi deformišu zadebljavaju i postaju naborani i grubi, uz dobijanje tamne boje (list liči na list spanaća). Suvišak azota dovodi do i pada kvaliteta, kao i na čuvanje salate (kraće je vreme čuvanja, salata se brže kvari i truli). Usled nedostatka azota usporava se rast i razvoj cele biljke, što utiče na kasnije pristizanje salate. Na listovima dolazi do hloroze i to prvo na donjim, starijim listovima (slični su simptomi i nedostatka Mg magnezijuma, s tim što je kod nedostatka azota ceo list hlorotičan-uključujući i nerve, dok kod nedostatka magnezijuma nervi ostaju zeleni). Usled većih nedostataka azota dolazi do izostanka formiranja glavice.

FOSFOR. Salata ima najveće potrebe za fosforom u početnim fazama razvoja, te je od izuzetnog značaja da potrebne količine ovog elementa unesemo predsetveno. Nedostatak fosfora usporava rast i razvoj glavice. Listovi dobijaju tamno zelenu boju. U pojedinim sličajevima se na rubu listova javlja ljubičasta boja.

KALIJUM. Na usvajanje kalijuma temperatura nema poseban uticaj, za razliku od usvajanja azota i fosfora,ali zato viši sadržaj soli može da utiče na slabije usvajanje kalijuma. Nedostatak kalijuma usporava rast i razvoj biljke. U nekim slučajevima dolazi do blage deformacije listova. Na starijem lišću se javljaju hlorotične fleke, koje kasnije nekrotiraju.

KALCIJUM. Važnu ulogu u ishrani salate ima i kalcijum. Nedostatak kalcijuma se manifestuje u vidu hloroze na rubovima listova, rubna palež lista. List dobija tamniju boju i naboran je. Glavica je deformisana. Skraćuje se i period čuvanja salate.

MIKROELEMENTI.Salata je naročito osetljiva na nedostatke makroelemenata bora i mangana.

Đubrenje pre sadnje osigurava uspešan start, dobro i lako ukorenjavanje rasada, ali i harmoničnu snabdevenost svim potrebnim hranivima tokom vegetacionog perioda. Količine đubriva zavise od rezultata hemijske analize zemljišta kao i od količine unetog organskog đubriva. Sva đubriva plitko uneti u zemljište. Za osnovno, startno đubrenje i prihranjivanje salate preporučujemo YARA MILA CROPCARE kompleksna granulasta đubriva bez hlora, bogata mikroelementima. Ova đubriva ne oštećuju biljke (ne stvaraju ožegotine).Ako se usev navodnjava mikrorasprskivačima, prihranjivanje obaviti granulisanim đubrivima. Prihranjivanja vršiti na svakih 10-14 dana, a ukupno 2-3 puta tokom vegetacije. Nakon rasipanja đubriva usev obavezno zaliti. Ukoliko salatu navodnjavamo sistemom kap po kap,onda istovremeno sa zalivanjem možemo i da prihranjujemo usev. Za ovu namenu

preporučuju se YARA FERTICARE vodotopiva đubriva sa mikroelementima. Ova đubriva se mogu primenjivati i u folijarnim tretmanima salate.

S. Kodžopeljić,dipl.ing.
Izvor: PSSS Zaječar
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.