Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 398







Autor Tema: Narodna tradicija  (Pročitano 3087 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5291
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #45 poslato: 13. Februar 2014., 16:09:54 »
Narode moj... čujte i počujte... daje se na znanje, sutra 14.02.2014. godine je - Trivundan, Trivunjdan, Tripundan ili Tripunjdan (proslavlja se 1. februara po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Trifuna, a na dan njegove smrti.


Istoga dana obeležavaju se Sveti Trifun, koji slave pravoslavni vernici i Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, oba se obeležavaju kao zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana.
     Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika, koji je stradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj i kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi. Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu.

Sveti Trifun živeo je u III veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili vrlo pobožni i tu pobožnost su preneli i na svog sina. Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je svojim molitvama lečio mnoge bolesnike od raznih bolesti. Sv. Trifun poginuo je 250. godine u Nikeji od mača rimskog cara Dakija. Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rodjen.
     Srpska pravoslavna crkva, svetog mučenika Trifuna, smatra zastitnikom poljskih useva.

Smatra se da je ovaj svetac zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa time i vina, pa ga kao svog patrona slave vinogradari i gostioničari, a on je i zastitnik grada Kotora.


Narodni običaji na ovaj dan su da vinogradari odlaze u vinograde, orezuju lozu (valja se orezati bar jedan čokot), a prvu odrezanu zalivaju vinom, pa i ceo čokot. (U nekim krajevima je ova rezidba vinograda prerasla u opšte narodno slavlje...)
     Veruje se da će se tako vinogradu povratiti snaga posle dugog zimskog mrtvila, pa će loza moći da buja u proleće. Zbog ovog običaja orezivanja vinove loze, u nekim delovima istočne Srbije svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.
     Veruje se i da sa ovim danom počinje proleće, da se budi priroda i ljubav kod ljudi.
     U nekim našim krajevima postoji i verovanje da toga dana Sv. Trifun pobode u zemlju ugarak, te od toga dana sneg počne da kopni.
     Postoje i druga verovanja vezana za ovaj dan, tako se smatra da će godina biti kišna i rodna ako na Trivundan padne sneg, a ako je vedro – biće sušna i nerodna (ako pada kiša, rodiće šljiva).
     Osim već nabrojanih, takođe se veruje da se treba očitati "naročita molitva" na njivama i u baštama gde je pričinjena šteta od insekata, miševa i drugih poljskih štetočina. Da bi molitva imala efekta, veoma je važno da se uzme ulje iz kandila Sv. Trifuna i bogojavljenska vodica, sveštenik tom mešavinom unakrst poprska-poškropi njivu, baštu ili vinograd i očita molitvu.

Inače na dan Sv. Trifuna 1835. godine, na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića i novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovan Knjaževsko-srpski teatar - prvo pozorište u Srbiji.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

mara65

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 45
  • Volim sve sto vole gladni... :)
  • Lokacija: PUTINCI RUMA
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #46 poslato: 21. Februar 2014., 22:21:52 »
Zadusnice... Molitva za umrle kao nasa neraskidiva veza sa njima cita se na grobovima i u hramovima. Citanjem molitava kao i pominjanje dobrih dela usnule brace nase mi olaksavamo stanje duse njegove. Sutra je subota mesopusne zadusnice pred pocetak velikog posta. Kod mene u selu se sutra ide na groblje skoro ceo dan uredjuju se grobovi cisti se staze od lisca i drugih necistoca. Za taj dan se kuvaju pihtije i mese paskurice. To su mali hlebovi i oni se namenjuju. Naravno prave se i kolaci i razne druge djakonije. Taj dan i svestenik ima svoj deo kolaca. Ali da zavrsim u zapocetom maniru, i mi sami se podsecamo na dan kad cemo duse svoje predati bogu i znajuci da je on svaki dan blizi, molimo se za spasenje duse.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2021
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #47 poslato: 21. Februar 2014., 22:35:45 »
Драга моја Маро, толико лепо говориш о народним обичајима   :cmok: ...а ја се при томе питам: да ли смо припаднице истог народа и да ли живимо у истој земљи???

Понекад ме мој народ разочара...али опет, волим га и надам се, да ће се ''просветлити''!!!

olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3350
  • Lokacija: Beograd
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #48 poslato: 21. Februar 2014., 22:38:39 »
Kad su zadušnice u pitanju ovde su šaroliki običaji. Zapravo, svako praktikuje ono što nosi od kuće ili iz kraja iz koga je potekao. Ima ljudi koji donose hranu na groblje ali više je onih koji dodju da urede grob, ponesu cveće i sveće da zapale. Čitave porodice izlaze na groblje da odaju poštu svojim najdražim koje su izgubili.
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

mara65

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 45
  • Volim sve sto vole gladni... :)
  • Lokacija: PUTINCI RUMA
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #49 poslato: 21. Februar 2014., 22:57:56 »
A  groblja su nam sve punija. Ja nemam problem sa tim da se plasim smrti jer ko se plasi smrti taj se plasi i zivota, ali punija su nam groblja nego sela. Nasa kuca sutra ima oko 30 grobova u seoskom groblju koje treba obici i zapaliti svece i pomoliti se.

decembar

  • Gost
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #50 poslato: 22. Februar 2014., 20:00:57 »
Kod mene se zadržao običaj još od starina, sprema se hrana kao za slavu. Sve počev od predjela, pite, punjenih paprika, pečenog pileta i kolača. Niko ne odustaje, mesi se hleb koji se zove Koljivo, sve to ja pripremam i nosim kao i svi ostali. Juče sam celog dana spremala, jutros sam bila roditeljima u mom rodnom selu, u podne u muževljevom selu.
Pokazaću vam kako izgleda Koljivo






Pored testa je Poskornik kojim se šara Koljivo. Od ovog testa peku se i poskorice, sigurno se stariji sećaju toga, one su veličine poskornika. Napravi se valjak od testa na njemu se utisne poskornik, odseče taj komad i stavlja u pleh, tako zavisno od toga koliko vam je potrebno. Ja oko mene imam desetak komšinica i rodjaka sa kojima razmenimo pripremljeno jelo i slatkiše, voće i šta ko ponese. Uglavnom se tada nosi najbolje što se može. Danas je bio lep dan, prepuno groblje, vidimo se sa puno poznanika i rodjaka koji uglavnom dodju za ZADUŠNICE.

olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3350
  • Lokacija: Beograd
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #51 poslato: 22. Februar 2014., 22:44:50 »
Decembar, ovde nemaš s kim ni da podeliš hranu ako je poneseš, osim sa svojima sa kojima si i došao. Oko tebe su nepoznati ljudi a jedino se smucaju ciganke izmedju grobova kojima daš nešto, ako si poneo.
Sećam se tih zadušnica u Ražnju, svaki grob je bio krcat hranom. A sećam se i jedne porodice koja je donela sto na rasklapanje, posedali svi iz kuće i ručaju na groblju. Na stolu ćurka na podvarku i ostale djakonije. Bila sam mlada i bilo mi je sve to ružno, do zla boga. Moja baba nije preterivala, nosili smo jako malo ali zato je kod kuće delila po komšiluku sve i svašta. Nosila sam tanjire pita i kolača svima redom po ulici.
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2021
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #52 poslato: 23. Februar 2014., 00:20:20 »
Јесте Маро, све мање има људи по селима. Ретко кад се чује дечји жагор... тек кад нам дођу гастарбајтери (у лето) тада се чује дечји смех. Међутим у задње време и то се полако мења. Деца која су рођена у иностранству све мање знају наш језик и врло често им бабе и деде (а то су углавном моји вршњаци или мало старији) дођу као преводиоци. Материјалне могућности се прилично разликују па све мање има дружења између деце гастарбајтера и наше. Подвајања су баш уочљива.

И ја спремам класику за задушнице... свештеници кажу треба носити само вино, жито, свеће и цвеће... али ретко ко одустаје од старог клишеа. Додуше то је мало осавремењено па се уместо мешеног хлеба носи погача (састављена од лоптица) купљена у продавници. Ја обично направим једну врсту колача а осим њих носим: гибаницу, месо, пасуљ, воће и којекаве ђаконије из продавнице. Придржавам се тога да је боље пружити теглу џема или ајвара или кад нешто направим да однесем и подарим комшијама који су у лошој материјалној ситуацији.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5291
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #53 poslato: 24. Februar 2014., 15:03:53 »
Zadušnice - crkva je propisala posebne dane koji su posvećeni molitvi za umrle i to četiri puta godišnje. Ove subote, pred Mesne poklade - tzv. Velike (zimske) zadušnice, subota pred Duhove - letnje zadušnice, subota pred Miholjdan - miholjske zadušnice i subota pred Mitrovdan - jesenje ili mitrovske zadušnice. Izlazi dr na groblje, obavlja se parastos ili pomen, osvećuje se žito, prekađuje grob, pale se sveće za pokoj duša umrlih srodnika i prijatelja i uređuje grob. Ukoliko su nam srodnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, onda se u crkvi služi pomen.

Zadušnice uvek padaju u subotu, jer je to, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito - koljivo. Žito nas simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove (rekao je: "Ja sam svetlost svetu"). Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.

Daće i podušja se ne daju da se "nahrani" pokojnik (da duša njegova "jede"), nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika. Na zadušnice se deli milostinja.

Sve ostalo je stvar običaja u određenom kraju, a kao što već znamo, on varira od regiona do regiona. Sećam se nekih običaja iz davnih dana, tada sam često sa babom učestovala u pripremi poskurnika i poskurica (bar su ih tamo tako zvali), svega toga se rado sećam.
Kod nas u Vršcu se hrana ne iznosi na groblje, ponesu se "paketići" koji se daju međusobno ili onima koji prolaze.

U jednom tekstu Patrijarha Pavla, koji sam nedavno procitala, stoji: "Evandjelsko ucenje o besmrtnosti duse jedna je od osnovnih istina nase pravoslavne vere... Sa tom verom da su nasi srodnici i prijatelji i posle smrti zivi pred Bogom Zivim, mi hriscani ne prekidamo duhovnu vezu sa njima, molimo se Bogu za njih i vrsimo zaupokojene spomene... Cinimo dobra dela u njihovo ime, prinosimo koljivo, palimo svece, dajemo dace i podusja."
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2021
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #54 poslato: 25. Februar 2014., 19:28:49 »
Мој рођак каже:

Nalazimo se u Beloj nedelji, nedelji pred pocetak Velikog posta! Nedelja se zove Belom jer se sada jede sir, jaja, mleko (ali ne i meso). Stari srpski obicaj je da deca maskirana idu od kuce do kuce, podsecajuci domacine da je Bela nedelja i da se blizi vreme posta. Za uzvrat deca dobijaju slatkise i voce! Na nasu veliku zalost Srbi su ovaj divni obicaj zaboravili,a siroko prihvatili Noc vestica, Dan zaljubljenih, 8.mart (iako imamo i Materice i Detinjce). Ipak ponegde deca se sete obicaja i tradicije. Srecni nastupajuci praznici !


mara65

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 45
  • Volim sve sto vole gladni... :)
  • Lokacija: PUTINCI RUMA
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #55 poslato: 25. Februar 2014., 22:18:59 »
Maskare ...   klinci su divni slatki su skroz

decembar

  • Gost
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #56 poslato: 26. Februar 2014., 00:03:29 »
Prelep običaj, do pre neku godinu deca iz mog komšiluka su se maskirala i posećivala nas u Beloj nedelji :osmeh:

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5291
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #57 poslato: 26. Februar 2014., 11:29:08 »
Bele nedelje se u narodu zovu još i Siropusna nedelja, Nedelja praštanja, Sirna nedelja, i kako je to Pliska već lepo objasnila, to je poslednja nedelja pre početka Vaskršnjeg posta. U sredu (danas, 26.02.2014.) i petak (01.03.2014.) počinju Velike metanije, a u drevnoj Crkvenoj praksi u te dane, služena je i Pređeosvećena Liturgija. Bela nedelja počinje po završetku Mesnih poklada i traje do Belih poklada. U ovoj nedelje se u sredu i petak ne posti. U toku čitave nedelje po naselju kruže maskirane povorke. Zadnji dan u Beloj nedelji uvek pada u nedelju (02.03.2014. a ove godine je na taj dan i sv. velikomučenik Teodor Tiron) a zove se Bele poklade. To je istovremeno i zadnji dan kada se u ishrani koristi beli mrs, sutradan (ponedeljak 03.03.2014.) jede se isključivo posna hrana.

Bele poklade su najsvečanije i najrasprotranjenije poklade u toku godine. Dobile su naziv po Beloj nedelji, a u različitim krajevima naše zemlje zovu ih još i: Velike poklade, Završne poklade, Sirne poklade, Proštene poklade (Proćke, Pročka), jer se tog dana opraštaju svađe i uvrede.
     Sinovi i kćeri sa porodicama obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone. Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži "proćku" da može časno da započne post. Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu uz reči "Oprosti dedo", a tast mu na to odgovara "Neka ti je prosto sinko".
     Bele poklade su praznik celog sela-mesta i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.

Svoje detinjstvo, do polaska u zabavište, provela sam kod babe i dede u Prilepu. U naselju gde su oni živeli postojalo je drvo "zapis" gde su momci napravili ogromnu ljuljašku na kojoj je u isto vreme moglo da sedi dvoje odraslih osoba, na njoj se omladina ljuljala, a prisutni narod zabavljao. Oko ovog zapisa se skupljala gomila granja i slame koja bi se pred sumrak palila, tu vatru-lomaču zvali su "krleštica". Oko ove vatre skupljale su se maske (omladina i deda) i igrali igre zvane Mačka, Lubačka, Pauk. Neke od igara igrali su samo pripadnici muškog pola maskirani u junake okićene oružjem. Maske za glavu su se uglavnom pravile od papirnih kesa, na kojima su se lepili brkovi od vune ili trave, zubi od pasulja ili kukuruza... Deca u grupama od 3-5 obilaze kuće, igraju kolo, govore izveštačneno... zasmejavaju ukućane koji im dele, krompir, kesten, kukuruz kokičar, pite, sitne kolače i sl. Sve se to odnosi na mesto skupljanja i nastavljaju se igre i takmičenja momaka u preskakanju vatre i sl. Ja sam u svemu tome jako uživala, nije mi poznato da se tako nešto održavalo i u Vršcu... ali su se šetnje pod maskama i slična okupljanja (bez ovih igara i sakupljanja poklona) odvijale u selu kod očevih roditelja nedaleko Vršca.

Reč metanija je grčkog porekla i znači pokajanje, propraćeno zemnim poklonima. Činiti metanije znači klanjati se. Postoji:
- Male metanije - klanjanje telom do pojasa, pri čemu se prstima desne ruke dodiruje pod;
- Velike metanije - klanjanje kad rukama, kolenima i čelom dodirujemo pod.
Ove velike metanije se vrše za vreme Velikog časnog posta, kao i pred velikim svetinjama (Časnim krstom, svetim moštima, čudotvornim ikonama), dok ih sveštenici čine prilikom rukopoloženja i primanja raznih odlikovanja.

Drvo Zapis predstavlja važno mesto za naselje-selo, oko njih su se održavali skupovi na kojima se raspravljalo o pitanjima bitnim za budućnost naselja-sela, odvijale razne svetkovine i sl.
     Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst. Za zapis se bira krupno drvo, prvenstveno hrast, a ređe cer, brest, jasen i divlja kruška. Pored njega može biti postavljen krst (često kameni), a okolni prostor može biti ograđen. Zapis je tabuirano drvo: veruje se da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Na njega se ne sme penjati ili pod njim spavati, plodovi mu se ne smeju kidati niti grane lomiti. Čak ni same od sebe otpale grane se ne smeju sakupljati. Selo može imati više zapisa: glavni zapis u naselju ili pored njega, i nekoliko drugih obično odabranih tako da okružuju seosko područje sa svih strana.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

mara65

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 45
  • Volim sve sto vole gladni... :)
  • Lokacija: PUTINCI RUMA
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #58 poslato: 28. Februar 2014., 21:22:13 »
Sutra se po 10. put odrzava manifestacija SREMSKI KOLAC u Rumi u kulturnom centru. Taj kulturni dogadjaj je veoma posecen, naime bude preko 30 izlagaca sa teritorije Srema inace je i takmicarskog karaktera. Takmicenje je podeljeno u tri kategorije slatki, slani i slavski kolaci. Ocenjuje se i etno postavka bez obzira na kategoriju takmice se udruzenja zena kao i pojedinci. Takmicenju se pridruzuju i Gerantoloski centar kao i deca sa posebnim potrebama. Verujte mi na rec da ono sto tamo bude izlozeno zasluzuje divljenje sa kolilo ljubavi zene Srema cuvaju tradiciju i obicaje. Moja malenkost je 2012. godine osvojila prvo mesto za slavski kolac. Nazalost ja sutra radim i ne takmicim se direkto pa ce te biti uskraceni za fotke sa lica mesta ali bice to na EKSPLOZIVU na prvoj tv.. Nadam se da ce barem snajka doneti neke interesantne fotke sa sajma turizma iz Beograda.

olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3350
  • Lokacija: Beograd
Odg: Narodna tradicija
« Odgovor #59 poslato: 28. Februar 2014., 22:20:13 »
Šteta što ti ne ideš na izložbu. Imaš li sliku tog kolača  iz 2012, da ti aplaudiramo i ovde!?
Ili ću naći put ili ga stvoriti!







 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.