Juglans - Orah

Orah je jednodoma biljka – na istom stablu nalaze se odvojeni muški i ženski cvetovi. Diferenciranje cvetnih pupoljaka - začetaka resa počinje u maju ili prvoj polovini juna meseca, a mešovitih pupoljaka nešto kasnije – u julu mesecu u godini koja prethodi cvetanju.

Muški cvetovi grupisani su po 70-150 u cvasti – rese. Rese se formiraju na jednogodišnjim grančicama (prošlogodišnjim letorastima) – lateralno. Njihova dužina u periodu punog cvetanja je prosečno 10–12 cm. Muški cvetovi se sastoje od omotača nastalog srastanjem brakteje čašičnih listića i većeg broja prašnika (sa kratkim filamentima 1-2 mm). Kad prođu zimske hladnoće, u proleće naredne godine rese se izdužuju (do 2 cm) i tada formiraju polenova zrna. Cvetovi na vrhu rese imaju manje prašnika i oni prvi cvetaju, dok cvetovi pri osnovi rese imaju više prašnika (do 40) i oni cvetaju kasnije.

Ženski cvetovi razvijaju se iz mešovitih pupoljaka koji se obično nalaze na vrhu jednogodišnjih grančica (kod nekih sorti mešoviti pupoljci se nalaze i lateralno). U proleće, pre cvetanja, iz mešovitih pupoljaka se razvijaju kraći mladari (dužine 3-5 cm kod starijih stabala, a 10 cm i više kod mlađih stabala ) sa 2-5 listova. Na njihovom vrhu razvija se jedan ili više ženskih cvetova. Najčešće se nalaze 2-3 cveta zajedno a kod racemoznih formi ih može biti i preko 20. Ženski cvetovi obavijeni su maljavim omotačem koji je nastao srastanjem brakteje i 4 čašična listića (od njega obično nastaje klapina). Sastoje se od velikog plodnika (u kome se nalazi jedan semeni zametak), kratkog stubića i dvodelnog perastog žiga tučka. Mlade biljke oraha počinju da formiraju ženske cvetove obično jednu do dve godine ranije nego rese.

Orah u našim uslovima cveta u toku aprila i početkom maja, odmah posle listanja. Kod oraha se javlja dihogamija i homogamija. Karakteristično je da muški i ženski cvetovi uglavnom ne cvetaju istovremeno, odnosno muški i ženski gametofit ne sazrevaju u isto vreme. Ova pojava se naziva dihogamija. Kod homogamih sorti i selekcija oraha cvetanje se dešava istovremeno (ibar).

Kod najvećeg broja sorti prašnici sazrevaju pre tučkova, prvo se otvaraju muški cvetovi i to je protandrija (npr. šampion, bačka, šejnovo itd.). Ređi je slučaj da tučkovi sazrevaju pre prašnika i da prvo cvetaju ženski cvetovi i to je protoginija (npr. gazenhajmski 139, drjanovski, džinovski, mejlanez, amigo, čiko itd). Redosled cvetanja zavisi i od klimatskih činilaca.

Blaga zima i visoke temperature u proleće, pred cvetanje podstiču protandriju. Puno cvetanje muških cvetova traje 5-7 dana, a ženskih cvetova 7-10 dana. Recesivnost žiga tučka traje 3-7 dana, dok polen oslobođen iz antera brzo gubi funkcionalnu sposobnost (do 24 časa).

Orah je anemofilna voćna vrsta – oprašuje se posredstvom vetra. Polen se može preneti vetrom na velika rastojanja (nekoliko kilometara), ali za uspešno oprašivanje udaljenost ne treba da je veća od 50 do 100 metara. Orah je izrazito stranooplodna voćna vrsta ali je zbog pojave dihogamije potrebno gajiti više sorti zajedno zbog oprašivanja. Za dobar prinos potrebno je da se oplodi 50-80% cvetova. Kod oraha se sreće apomiksis – formiranje embriona bez oplodnje (uglavnom apogamija). Npr. sorta sklona apomiksisu je hansen i gazenhajmski 139. Značaj ovoga je obezbeđivanje bolje i redovnije rodnosti, a apomiktični sejanci su identični matičnoj biljci. I usamljena stabla apomiktičnog oraha redovno rađaju.

Plod oraha je prividna koštunica. Sastoji se od: zelenog omotača (lupina-klapina), ljuske (koštice) i semena (jezgra). Orah je dugovečna voćna vrsta – pojedinačna stabla mogu da dožive starost i do 300 godina. Kalemljeni orah u plantažnim zasadima živi i do 80 godina. Orah iz semena prorodi kasno u 10-12 godini, dok kalemljeni orah prorodi u 3-4 godini. Prinosi u periodu pune rodnosti (posle 15. godine) kreću se od 20 do 50 kg po stablu, odnosno oko 4t/ha ploda u ljusci. Pojedinačna stabla mogu roditi i više od 100 kg. Orah se bere u septembru i oktobru mesecu.

Izvor: PSSS Vranje
Autor: - Mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.



Bolesti i štetočine oraha opisane su u ovoj temi:
http://www.bastovanstvo.rs/index.php/topic,1933.msg29260.html#new

Iako je orah široko rasprostranjen nezna se tačno njegovo poreklo. Postoje podaci da je poreklom sa Mediterana, ali i sa Dalekog istoka i Male Azije. Iz južne Evrope ka severu se naglo proširio kada je u 8 veku Karlo Veliki naredio sadnju lekovitog bilja.

Jezgro sadrži 7-15% ugljenih hidrata, do 63% masti, 17,8% belančevina i 7,8% dijetnih vlakana. Od vitamina jezgra oraha sadrži A, B1, B2, B3, B5, B6, C i PP. Zatim sadrži minerale kalcijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma i železo.

Ima veliku energetsku vrednost, zbog sadržaja masti, u 100 g oraha ima od 350-680 kcal. U orahovom listu se nalaze eterska ulja koja mirišu na katran, tanin i galin. U mladim plodovima ima dosta vitamina C, pa ih u narodnoj medicini često koriste na način da zelene plodove stavljaju u med i daju bolesnima i malokrvnim osobama.

Orah pročišćuje krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože očiju, uništava crevne parazite, jača vid.
 
Najveća vrednost oraha je veliki sadržaj omega 3 masnih kiselina i antioksidanasa. Konzumiranjem nekoliko oraha dnevno (30-50 g, zavisno od težine čoveka) smanjuje se rizik obolevanja od srčanih bolesti. Orasi omogućuju smanjenje holesterola na lak i ukusan način. To je moguće, bez obzira na veliko prisustvo masnoća zato što sadrže uglavnom mononezasićene masti, poznate po sposobnosti da smanje holesterol u krvi i da spreče oksidaciju LDL (lošeg) holesterola, čime se sprečava njegovo taloženje u zidovima arterija i nastanak plaka na krvnim sudovima.

Оrah (Juglans) је rod biljaka kojepripadaju porodici Juglandaceae. Potiče iz toplih predela zapadne i srednje Azije, ali se divlja stabla mogu naći i u jugoistočnoj Evropi. Sve vrste ovog roda, a ima iz preko dvadeset,  su drvenaste biljke visine od 10-40 m, listovima su dugi 20-90 cm i šiljati. Sve vrste imaju jestiv plod, ali orasi koje obično kupujemu po pijacama i trgovinama potiču od domaćeg oraha, jedini ima velik plod i tanku ljusku, negde se može naći i pod nazivom "Karpatski orah".

Naziv orah upotrebljava se i za najuzgajaniju vrstu ovog roda, tj. domaći orah. Vlaknasti oblog oko plodova u zrelosti puca i oslobađa semenku - orah - sa toliko poznatom tvrdom drvenastom lupinom. Impozantno stablo oraha ne samo da pruža ugodnu hladovinu, nego jakim mirisom svojih listova udaljava muve i komarce. Kod nas orah raste gotovo svuda. Kora stablja je tamnosiva, do 2 cm debela, upočetku glatka, kasnije tokom godina podužini razspucana. Listovi su veliki, neparno perasti, sa 5-9 široko elipsastih, šiljatih, sjajnozelenih dugih liski čitavog ruba veoma karakterističnog mirisa.

To je voćka bez velikih zahteva, za razvoj stabla i dobarprinos potrebno mu je samo umereno toplo stanište. Cvetovi su vrlo osetljivi na hladnoću, pojava kasnih mrazevamože uništiti čitav rod. Koren koji prodire u dubinu i do 1,5 ma zatim se širi izvan područja krošnje, u dovoljnoj meri snabdeva stablo hranljivim materijama. Zemljište treba da je humusno i rastresito. Plodovi sazrevaju u septembru.

Prilikom branja plodovi se ne smeju tresti štapovima jer se mogu oštetiti grane, već sačekati da sasvim sazreju na grani pa će sami otpasti. Sakupljene plodove treba ostaviti da se prosuše na suvom, hladnom i promajnom mestu, tom prilikom plodovi gube 40-60% početne težine. Čuvaju se na suvom mestu sa dobri protokom vazduha.

Orasi su pogodni za upotrebu neposredno nakon ubiranjas (još uvek gorkasta, mlečna kožica može se lako odstaniti od jezgra, a osušeni tokom čitave godine. Osim u svežem stanju, može se jesti i pripremljen na mnoge načine; za prirpemu peciva, testenina, kolača i raznih drugih poslastica.

Zelena, mesnata ovojnica ploda je najbolji prirodni izvor vitamina C. Nezreli orasi beru se u julu, dok su još mekani i ukuvavaju se sa šećerom kaokompot, marmelada i slatko, ili se konzerviraju na druge načine. Služe i za pripremanje rakija, likera i drugih napitaka.

Orahovo lišće, koje sadrži dosta treslovina, te nešto eteričnog i masnog ulja, služi kao narodni lek za različita kožna oboljenja, skrofuloze, ali i kao adstringens. Za industrijske svrhe listovi se koriste za dobijanja vitaminskih koncentrata poštu u njima ima dosta vitamina C. Čaj od osušenih listova ima veoma prijatan i blag ukus, pa se može piti mesto ruskog čaja.

Orah je odličan izvor omege-3. Zato pomaže u zaštiti kardiovaskularnog sistema, u poboljšavanju kognitivnih funkcija, a ima i antiinflamatorno dejstvo kod astme, artritisa, psorijaze i dr.

U narodu se listovi koriste i tako što se stavljaju među postelju ili odeu koja se ređe nosi kako bi sprečili napad moljaca. Devojke su ga koristile tako što su listove ili mesnate ovoje plodova potapale u vodu pa tom vodom ispirale kosu kako bi dobile lep sjaj. Danas se industrijski proizvodi orahovo ulje za negu korena kose.

Jesenas sam posijao nesto pekana.Predivan orah.

Orah je dugovečna biljka. Pojedinačna stabla mogu da žive i do 300 godina, dostiže visinu i do 25 m, a prečnik debla i do 1,5 m. Eksploatacija oraha u zasadu traje 50-60 godina. U našoj zemlji prirodne populacije oraha se nalaze u dolinama reka što pokazuje da se najbolji rezultati postižu na dovoljno vlažnim zemljištima.
Poznato je da orah ima snažan korenov sistem koji mu omogućava da uspeva i na siromašnim i manje vlažnim zemljištima. Što se zemljišta tiče, nije izbirljiv.
Može da uspeva i na kiselim (pH oko 4,5) i na alkalnim (pH oko 8,5) zemljištima, ali najbolje rezultate daje na slabo kiselim, neutralnim ili slabo alkalnim zemljištima (pH 7–7,5), bogatim humusom (>3).

U Srbiji, što se tiče klimatskih uslova, orah može da se gaji u celoj zemlji – od najnižih terena pa do nadmorske visine od oko 800 m. Ne odgovaraju mu samo planinski tereni gde se nalaze šume i pašnjaci.

Za uspešno gajenje oraha važno je odabrati odgovarajuću sortu. Ovo se posebno odnosi na nevinogradarske rejone gde rod moze da bude uništen od poznih prolećnih mrazeva.

Orah je voćna vrsta kod koje se početak vegetacije pojedinih sorti i tipova oraha razlikuje za više od 2 meseca. Pojedine sorte vegetaciju počinju u martu, većina u aprilu a neke tek u junu.
Pored početka vegetacije, važne osobine jedne sorte su rodnost, kvalitet ploda, otpornost na bolesti i mrazeve, vreme cvetanja i resanja, mogućnost njihove međusobne oplodnje i dr. Uzimajući sve ove najvažnije osobine stvorene su prvih pet sorata oraha kod nas: Šampion, Srem, Tisa, Bačka i Mira i više selekcija od kojih su najznačajnije Rasna, Kasni rodni i Sava.
Orah je voćka koja sporo raste i puni rod dostiže tek u desetoj godini, pa se u zasadima oraha preporučuje gajenje međukultura, u prvom redu deficitarnih voćnih vrsta. Tamo gde klimatski uslovi dozvoljavaju preporučuje se pretezno gajenje kajsije, a u brdskim rejonima malina, jagoda, šljiva ili višnja.

U uslovima kontinetalne klime često se dešava da se 30% stabala kajsije u prvih deset godina osuši zbog apopleksije, pa proizvođači ne znaju šta da rade sa ostatkom voćnjaka. Zato u kombinaciji sa orahom kajsija dobija novu šansu. Zemljište se zbog oraha mora obrađivati, a dodatna ulaganja za kajsiju su mala. U ovakoj kombinaciji kajsije se krče posle 15–18 godina kada je orah u punoj rodnosti.

Priprema zemljišta za sadnju se vrši po principu kao i za većinu drugih voćnih vrsta: krčenje terena (ukoliko je na njemu bilo drvenastih biljaka), ravnanje terena, đubrenje, podrivanje terena na 70 cm, a potom duboko oranje na 50 cm i fina priprema pred razmerivanje  i na kraju kopanje rupe za sadnju.

Sadnja voćaka se vrši u jesen, a može i tokom cele zime kada zemljište nije previše vlažno i kada su temperature iznad nule i u proleće pre kretanje vegetacije.

Prilikom podizanja zasada treba voditi računa da je orah voćka sa razdvojenim muškim i ženskim gametofitom (muški – rese i ženski – mešoviti ženski pupoljak) kod koje vrlo često dolazi do neistovremenog sazevanja muškog i ženskog gametofita. Najčešći je slučaj da se obavi prvo resanje pa onda cvetanje , a može da dođe prvo do sazrevanja ženskog gametofita pa onda resanja – što je ređi slučaj.
Postoje i sorte i selekcije kod kojih istovremeno sazrevaju i muški i ženski gametofit. Zbog toga, prilikom podizanja zasada mora se dobro znati ova osobina koja je vezana za sortu, a za siguran i dobar rod oraha potrebno je da se opraši i oplodi više od 3/4 ženskih cvetova. To se postiže dovoljnim i pravilnim rasporedom oprašivača u zasadu. Obično se uzima jedna od tri glavne sorte i tri oprašivača.

Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitet polena bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti, a sorta koja poslednja resa treba da ima homogamno cvetanje kako bi i kod nje postigli zadovoljavajući rod.

Mimica Kostić Đorđević dipl.ing.

Opravdanost gajenja oraha

Za podizanje savremenih zasada oraha treba koristiti sorte i selekcije dobrog kvaliteta ploda i velike rodnosti.
Visoka rodnost podrazumeva izraženu genetsku osnovu sorte i selekcije za visoku rodnost (više ženskih cvetova u grupi i rodnost i lateralnih, a ne samo vršnih pupoljaka), kao i za otpornost na bolesti i mraz.

Otpornost na mraz podrazumeva kasniji početak vegetacije, kako bi se izbegle štete od poznih prolećnih mrazeva koji najviše štete pričinjavaju orahu i rani završetak vegetacije kako bi se izbegle štete od zimskih mrazeva.

Sadnice odabranih sorti i selekcija oraha moraju biti proizvedene vegetativnim putem (kalemljenjem), kao što su: Šampion, Srem,Tisa, Bačka i Mira kao i Rasna, Kasni rodni i Sava.
One će dati prve plodove već u drugoj, trećoj, a najkasnije u četvrtoj vegetaciji (sorta Rasna rađa već u rasadniku).
Znatnijeg roda će biti kad se dovoljno razvije kruna, posle osme godine.

Orah je vrlo dugovečna voćka, živi 100 i više godina mada se puni rod planira na 50 godina. Stablo oraha relativno sporo raste, 4/5 zapremine svoje buduće krune postiže tek za oko 15 godina, dok se kod većine voćnih vrsta u savremenim zasadima to ostvaruje u toku četvrte vegetacije. Zato za ekonomičnu proizvodnju u savremenim zasadima moramo gajiti neke međukulture ili podkulture. Inače gajenje oraha u čistoj kulturi postaje rentabilno od pete godine, a visokorentabilno tek 8-10 godina posle sadnje.

U Evropi najveći proizvođači oraha su Francuska, Grčka i Rumunija. U našoj zemlji oraha ima u svim voćarskim rejonima. I pored velikog značaja ove voćne vrste (izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina, pa se pokazalo da snižava nivo holesterola u krvi, osušeno jezgro sadrži okvirno oko 62% ulja, 16% belančevina, 12% ugljenih hidrata) i povoljnih uslova za gajenje, njegova proizvodnja ne podmiruje domaće potrebe.
Takođe, orah je vrlo deficitaran i na svetskom tržištu što je velika šansa za našu zemlju.

Dragan Kolčić, dipl.ing.
PSSS Zaječar

Gajenje oraha

Priprema zemljišta
Priprema zemljišta za sađenje oraha sastoji se u rigolovanju cele površine ili kopanju pojedinačnih jama. Rigolovanje cele površine obavlja se na njivama od pola hektarai većim, dok se na manjim kopaju jame.

Ako će se rigolovati po celoj površini treba rasturiti 1400 do 1800kg  kompleksnog NPK đubriva odnosa 0:15:30 po hektaru pa onda zemljište uzorati. Teža, zbijenija i plića zemljišta rigoluju se dublje, a rastresitija i dublja pliće. Rigolovati samo pri umerenoj vlažnosti. Ako se rigoluje previše vlažno zemljište onda mu se kvari struktura i kasnije se teže obradjuje. U toku rigolovanja iz brazda treba obavezno izbaciti ostatke panjeva i korenja drveća i dugovečnih korovskih biljaka.

Priprema zemljišta kopanjem jama obavlja se na manjim njivama i zemljištima s nagibom većim od 12 stepeni, zbog sprečavanja erozije. Širina jame je 1,5 do 2m a dubina 60 do 70cm. Prilikom kopanja oranični sloj se odvaja od zdravice. Jame se zatrpavaju samo oraničnom zemljom. Posle toga u svaku jamu treba dodati po 2 do 3kg mineralnog đubriva NPK, čiji je odnos 0:15:30, zatim ovo đubrivo izmešati sa zemljom pa tek onda saditi orah.

Sađenje oraha
Orah se sadi isto kao i ostale listopadne voćke u jesen, preko zime i rano s proleća. Sadi se na različitim rastojanjima, počev od 8x8 pa sve do 18x18m. Sa stanovišta što racionalnijeg iskorišćavanja zemljišta u najnovije vreme se preporučuju sledeća rastojanja.
- Za sadnice proizvedene iz semena 10x8m
- Za sadnice proizvedene kalemljenjem 9x7m
U prvom slučaju po jednom hektaru će stati 123 a u drugom 158 sadnica.

Sadnice za sađenje oraha treba da budu zdrave, dobro razvijene i potpuno prave, indentične traženoj sorti ili tipu. One ne smeju biti starije od dve godine. Pre sađenja žile treba orezati, povređene skratiti do oštećenog mesta, a glavnu žilu skratiti za trećinu ako sadnica nije odgajena u rasadniku. Pošto se orežu žile ceo korenov sistem treba potopiti u žitku kašastu 9

smešu napravljenu od ilovače, goveđe balege i vode.

Za pravilno sađenje oraha potrebna su dva lica, jedno da drži sadnicu, a drugo da je sadi. Lice koje će saditi motikom u jamu nanese plodnu i rastresitu zemlju do potrebne visine. Drugo lice sadnicu postavi na uzdignutu zemlju pa žile rasporedi na sve strane. Sadnicu treba posaditi na onu dubinu na kojoj je bila u rasadniku. Pošto se odredi dubina sađenja onda drugo lice motikom nagrne na žile rastresitu zemlju pa je dobro ugazi da bi se što bolje pripila uz žile sadnice. Zatim, preko te zemlje treba staviti po jednu lopatu dobrozgorelog stajskog đubreta, zaliti sa 5 litara vode,a preko njega opet sloj zemlje koji treba dobro ugazitii opet zaliti sa 5 litara vode.

Nega oraha sastoji se u: orezivanju, đubrenju i održavanju zemljišta.
S orezivanjem se počinje u proleće prve godine po sađenju. Izvodi se tako što se sadnica skrati  na željenu visinu pri čemu se ispod preseka ostavi četiri-pet razvijenih pupoljaka iz kojih će se u toku vegetacije razviti mladari. S proleća iduće godine kao i sledeće, treće godine, orezivanje se sastoji u tome što se prema potrebi skrate jače razvijene ramene grane da bi se uspostavila ravnoteža između njih a i ubrzao rast vođice. Orezivanje oraha u rodu sastoji se u eventualnom proređivanju kruna.

Orah se đubri kompleksnim mineralnim đubrivima. S jeseni, posle opadanja lišća, rasturiti i zaorati 400 do 500kg po hektaru ili 4kg po stablu đubriva NPK odnosno 0:15:30. Rano s proleća, pak, rasturiti i zaorati 200 do 250kg po hektaru ili 2kg po stablu kompleksnog đubriva NPK čiji je odnos 20:5:5.

Zemljište u zasadima oraha može se održavati na više naćina: u vidu ledine, pod mulčem, jalovim ugarom i gajenjem međukultura. Održavanje zemljišta u vidu ledine je najnepovoljniji način zato što trave izvlače iz zemlje velike količine vlage i mineralnih materija, zbog čega orahova stabla rastukržljavo i sporo se razvijaju.

(S. Čokojević, dipl.ing.)
PSSS Zaječar

Evo ja probao ove godine kalemiti orah .

https://youtu.be/TdrIg5bABwI