Катон, Варон, Колумела, Плиније

  • 40 replies
  • 8885 views
*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #30 poslato: 02. Decembar 2017., 11:03:08 »
      Дошло је време да се Пловдина пије. Другим  врстама балконског вина је потребно још времена да се култивишу.
      Када је овакав тмуран, каснојесењи дан она отрцана фраза о:  "Летњем Сунцу заробљеном у чаши вина..." коју толико воле приучени новинари, као познаваоци вина и не изгледа тако изанђало.


*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #31 poslato: 11. Januar 2018., 14:29:46 »
      Нисам знао, управо сам прочитао, да су пластичне боце од минералне воде потенцијално опасне по здравље. Имају ознаку РЕТ  и изнад стрелицама нацртан троугао са бројем 1 у средини. То значи да се боца може употребити само једном. Попијемо воду и  затим боцу бацимо.
      Дакле, повлачим све претходно написамо о употреби пластичних боца, нисам знао. Убудуће ћу само стаклене боце употребљавати, а проблем замрзавања вина ћу већ некако решити.

*

nislijka

  • *****
  • 677
  • Lokacija: Nis
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #32 poslato: 12. Januar 2018., 21:20:48 »
Kako si stresirao ovim crvenim slovima celu objavu!  :sok: Ne znamo vise sa koje strane nas ceka crveno!

Ali gornja fotografija je bas prava!  :da: Svaki detalj je na pravom mestu.
Btw, koje je ono cvece u saksiji desno na slici?

 

*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #33 poslato: 12. Januar 2018., 21:48:05 »
     Рипсалис. Врста кактуса који расте у северноисточним џунглама Бразила. Живи на дрвећу. Нежан, нежан, као паучина је.

*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #34 poslato: 01. Februar 2018., 13:10:44 »
      Остале су белешке из деветнаестог века о начину гајења винове лозе на Кипру. Најзанимљивији је био веома, веома стар начин орезивања, данас скоро заборављен. У то време су тако радили и Арапи у Тунису.
      Сваке друге треће године, а у Тунису и тек после неколико година, су се уклањали сви ластари са главе чокота.

Подрезан чокот – стабло са главом, висине 40-50см (χεφαλχ,)

      Те и следеће године не би уопште било приноса. Наредних година грожђе би се брало, па би онда поново следило орезивање до главе и тако стално, у круг. Никаква зелена резидба се није обављала. Интересантно је да су се у то време маслине  потпуно идентично орезивале. 

*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #35 poslato: 01. Mart 2018., 07:53:23 »
      Да се вратим на Вино на балкону.
      Ово је бело вино од мускатног грожђа са врло мало италијанског ризлига. Бело вино сам добио  технологијом добијања црног вина. Одатле боја ћилибара и мало више танина у вину.


      Боца је од куповног пасираног парадајза и има метални затварач зато што сам вино пастеризовао. Пастеризовао сам из два разлога. Први је била упорна магловитост, а други је тражење начина да га у соби сачувам преко лета.  Користио сам и обичне стаклене боце од пива са плутаним затварачима које сам додатно ојачавао жицом и обезбеђивао воском.
      Пастеризовао сам на уобичајени начин. На дно лонца иде прво крпа, па се поставе боце, наспе вода и полако се све загрева. Око пола сата до температуре 700С, рингла се искључи и након тога се на рингли охлади до собне температуре. Немам термометар и зато сам температуру  мерио одокативно и прстом. Док се не појаве ситни, величине главе чиоде мехурићи, прва паре изнад лонца и док се  прст више не може држати у води.
      Након пар дана вино се избистрило, укус је остао исти. Све је  било баш онако како Пастер тврди. Овакав начин бистрења је био основни дуго времена, све док га није заменила модерна технологија прераде са хемикалијама.

*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #36 poslato: 14. Mart 2018., 09:39:39 »
      У “Физиологији винове лозе” чувеног Стојева сам прочитао о истраживањима једног бугарског научника. Он је проучавао период зимског мировања винове лозе. У току зиме лоза  само привидно мирује. Све време дише и у њој се одвијају многи неопходни процеси који су припрема за следећу сезону. Да би то обавила како треба потребна јој је храна, пре свега угљени хидрати које узима из залиха смештених у стаблу и корену.  И да се вратим на научника. Утврдио да је 15. фебруара дан када је лоза у најдубљем “сну” и тада се буди. Наша виноградарска слава Свети Трифун је 14. фебруара. Случајност?

*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #37 poslato: 17. Mart 2018., 18:23:42 »
     Одавно ми је ова тема постала као нека врста сваштаре, дневника, али ћу сада написати праву дневничку забелешку.
      Данас сам срећан и поносан. Син је сам орезао виноград јер сам тренутно болестан и још пуно дана се нећу моћи посветити врту. Никада раније у руке није узео маказе.
       
     

*

nislijka

  • *****
  • 677
  • Lokacija: Nis
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #38 poslato: 20. Mart 2018., 22:54:51 »
Svaka cast! Nema vece srece nego kad vidis da potomstvo usvaja od roditelja pozitivne postupke.
A tebi Dragane zelim brzo i potpuno ozdravljenje!

*

Pliska

  • *****
  • 2236
  • Pol: Žena
  • Ne sudi- da ti ne sude
  • Lokacija: okolina Leskovca
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #39 poslato: 21. Mart 2018., 16:07:02 »
Драгане, наш народ ме често одушеви а још чешће патосира...Шта смо то изгубили???

 Лепо је кад млади преузму део обавеза   :lepo:  Желим ти брз опоравак!

*

dragant

  • *****
  • 1000
  • Lokacija: Beograd
Odg: Катон, Варон, Колумела, Плиније
« Odgovor #40 poslato: 01. Maj 2018., 09:04:00 »
     Хвала Нишлијка, Плиска.

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.