Autor Tema: Akvaponika za početnike  (Pročitano 4754 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Akvaponika za početnike
« poslato: 28. Septembar 2016., 12:57:32 »
Pošto imam višegodišnje iskustvo u ovome napisaću osnovne stvari o akvaponici na zahtev urednika foruma.  :smiley:

Prvo treba znati šta je aquaponika, i treba reći da AP nije nova nego postoji već 50 godina u jednostavnijoj formi. Srce AP je gajenje riba a gajenje biljaka je dodatak tj filter baziran kao hidroponika. Gajenje riba može biti za jelo ili ukras ali to ne menja sistem. Da bi se neko uspešno bavio AP mora imati osnovna znanja gajenja riba , barem onoliko koliko treba znati da imate jedan lep,zdrav akvarijum od 50-100 litara. Pošto sam se bavio akvaristikom nekada dok sam bio mlađi to meni nije bio problem. Ako imate ili ste imali akvarijum znate koliko je to zahtevno za održavanje, a dodavanjem biljaka u sistem filtracije se to smanjuje i imate koristi a ne samo troškove.
Prvi zatvoreni sistem, što znači da voda kruži stalno, su napravili 1980. student i profesor u americi tako što su vodu iz akvarijuma koristili kapajući za gajenje paradajza i krastavca u pesku, i kako je voda slivala kroz pesak, recikliranan se vraćala u akvarijum.
1990. su bračni par farmera u americi su napravili zatvoren sistem ali su zalivali biljke gajene u šljunku tako sto su ugradili sifon i napravili efekat poplave i drenaže u konstantnim intervalima koristeći vodu iz rezeroara od 2000 litara gde su gajili Tilapije.
Još jedan od pionira AP je univerzitet na devičanskim ostrvima koji su isto negde oko 1990-te napravili svoj komercijalni sistem od skoro 8000 litara za gajenje riba i 6 velikih bazena sa plovećim stiroporom za gajenje biljaka,takozvanim "plutajućim splavovima", nazvali su ga UVI model koji i dan danas uspešno radi i zarađuje od prodaje povrća i riba.
Sve kasnije što dolazi je bazirano na znanju ,modelima i iskustvu gore navedenih osoba.

Najosnovniji sistem sa sifonom





Komercijalni sistem UVI





toliko sa ovaj put , ako ima pitanja ,tu sam.  :bye:





dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 983
  • Lokacija: Beograd
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #1 poslato: 28. Septembar 2016., 16:22:53 »
      Знам да се шалиш, али била је молба не захтев.  :smiley:  У сваком случају хвала.
      Спрам аквапонике, хидропоника ми изгледа као играрија. Додаш одређену количину, одређених соли и раствор је изнова употребљив. Овде се стално трудиш да успоставиш биолошку равнотежу између гајених биљака, риба, бактерија и да ускладиш толике подсистеме? Како толико  компликован систем може бити комерцијално исплатив?

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #2 poslato: 28. Septembar 2016., 19:05:28 »
Citat
Како толико  компликован систем може бити комерцијално исплатив?
Uh na stranom forumu kojeg sam i dalje član se vodi rasprava o tome ali se slažu da je isplativ samo tamo gde je visoka cena neprskanog zeleniša i ribe, primer je saudijska arabija i slične zemlje. Mnogi su pokušali u americi  (kalifornija većinom) i u australiji ali je zarada na nuli ili minus pa se dopunjuju prodajom gotove opreme, projektima za škole, i skupim seminarima,predavanjima, prodajom knjiga i slično. Ono što je bitno za nas je da ovde u Srbiji nema šanse da bude komercijalo isplativo, garantujem da je jeftinije sve ostalo jer se kod nas slabo jede riba osim za slave i post a to je malo za zaradu.
Akvaponika je najefikasnija kao dvorišna (backyard) varijanta za potrebe porodice.
 Nisam hteo da pišem danas ponovo ali kad sam već na forumu.........idemo dalje s osnovama.

ok, kako radi akvaponika ?
imamo 3 važna elementa a to su ribe , biljke i bakterije. Uprošćeno objašnjenje je da mi hranimo ribe, one kake i onda bakterije to promene u hranljive materije pogodne za biljke. Riba dobija nazad prečišćenu vodu a mi beremo biljke i plodove.
Kako to bakterije urade? to se zove kruženje azota u prirodi, učili smo u osnovnoj školi ali to niko ne pamti, zar ne  :celo:



Riblji izmet i još neke stvari se rastvaraju pa se dobija amonijak u vodi (inače toksičan za ribe ) i kada se nivo amonijaka popne da određeni nivo bakterije Nitrosomonas počinju da naseljavaju sistem prirodno, kako raste broj bakterija koje prerađuju amonijak raste nivo nitrita kao produkt prerade amonijaka, tako da u sistemu nivo toksičnog amonijaka pada a nitrita raste. E sad nitriti su isto otrovni za ribe kao i amonijak.
Visok nivo nitrita dovodi do porasta Nitrobakterija koje prerade nitrite u nitrate koji su manje opasni za ribe a biljkama su hrana.
Sve se to dešava istovremeno jer ribe i dalje kake pa heterotrofne bakterije pretvaraju čvrsti izmet u amonijak i ostale materije.
Sve je to malo komplikovano za početak pa neću daviti u detalje.  :sviruckam:
Bitni je znati da nam osim bazena za ribe i posuda za gajenje biljaka treba biološki filter ili biofilter za naseljavanje bakterija.
Kod hidroponike se voda koja se upoterbila baca kao i kod recilkulacionog gajenja ribe ,vrši se redovna izmena vode i do 50%.
Kod AP toga nema, jedino se dodaje ono što ispari i biljke "popiju". Vrlo efikasan sistem što se vode tiče.
AP nema potebe za veštačkim hranljivim materijama a upotreba otrova bi čak i najmanjim količinama pobila sve ribe. AP hrana je najčistiji oblik zdrave hrane trenutno.
Jedina neorganska stvar koja se dodaje u sistem je hrana za ribe ali i to možemo raditi organskim putem ako ne kupujemo komercijalnu hranu za ribe nego hranimo glistama,crvićima, klicama u zavisnosti od vrste ribe.
Poenta AP je imitiranje prirode , kao mali eko sistem u dvorištu , garaži, podrumu koji nam daje meso i povrće.

ako ima pitanja za ovo napisano do sada, tu sam. Sledi mehanička i bio-filtracija u raznim varijetetima.
ps
Ako sam pojeo koje slovo, izvinjavam se jer pišem iz glave pa žurim da mi misao ne pobegne :celo:

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #3 poslato: 29. Septembar 2016., 16:51:25 »
Bioliški filteri u AP služe za kolonizaciju bakterija pa u zavisnosti od kombinacije se postiže prelaz amonijaka i nitrite, nitrite u nitrate, uklanjanje rastvorenih orhanskih materija, oksigenacija vode i uklananje CO2, izbacivane azota iz sistema, uklanjanje čestica.
Mehanički filter se postavlja pre biofiltera radi bolje efikanosti bakterija. Ima više tipova pa idemo redom.
Fiter za sedimentaciju je običan rezervoar gde se njegovom širinom (zapreminom) tok vode uspori pa čestice padaju na dno i tu ostaju.


Centrifugalni filter je varijacija sedimentnog filtera koji je populatan jer zauzima manje prostora a radi na principu vira, voda se dovodi pod uglom od 45% u bure pa kruženjem čestice ostaju po strani.



Sito filtracija koristi sito pod uglom da voda prođe a čestice ne pa se odvoje na taložnik ili u manjim sistemima obična čarapa ili sunđer.




g]http://www.bastovanstvo.rs/magacin/uploads/screenshot_17_1475160303.jpg[/img]

Rezervoar za mineralizaciju je 2 u 1 ,mehačko biološki filter npr plastično bure napunjeno sa recimo džakovima od krompira na koje se čestice zadrže a zbog velike površine bakterije nasele u velikom broju i ulaz vode je na dnu ispod mreža i izlaz na vrhu. Pomoću heterotrofnih bakterija se čestice razgrade u amonijak i ostale materije.






Nakon što se sve čestice uklone ,voda ide u bio filter na dalju reciklažu, a tu imamo nekoliko tipova takođe u zavisnosti od veličine sistema.
Kade sa sifonom i šljunkom ili drugim materijalom ( o tome kasnije) su najprimitivniji bio filter jer imaju ogromnu površinu za život bakterija.
Protočni filter je posuda napunjena nekim neutralim medijom tipa,sitnim šljunkom, glinenim kuglicama,plastičnim kupovnim bio-kulicama, školjkama itd.




Tu voda protiče od gore na dole polako iz napajanja slično tuširanju, tankim mlazevima po celoj gornjoj površini.
Protokom vode se vrši njena aeracija jer kiseonik treba bakterijama za biološku preradu a plus kiseonik treba i korenu biljke i ribama.

dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 983
  • Lokacija: Beograd
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #4 poslato: 29. Septembar 2016., 18:04:41 »
      Имам два питања: 1. Из рибњака се непрерађеном  водом прво залију биљке, па оно што прође кроз посуде иде на прераду бактеријама, а пре враћања у базен 2. Где се набављају одговарајуће бактерије?

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #5 poslato: 29. Septembar 2016., 18:53:33 »
Citat
1. Из рибњака се непрерађеном  водом прво залију биљке, па оно што прође кроз посуде иде на прераду бактеријама, а пре враћања у базен

Ne. Voda iz ribnjaka MORA da se pročisti mehaničkim i biološkim filterima pre ulaza u kade sa biljkama. O postavkama sistema ću kasnije.
Voda koja dolazi do biljaka mora biti čista,bistra i bogata kiseonikom, nitratima i ostalim elementima. Ako se ne prečisti onda se vremenom talog pravi u šljunku ili mediju pa vremenom postaje anaerobna sredina ( truljenje) pa ribe crknu a biljke uvenu.

Citat
2. Где се набављају одговарајуће бактерије?

Može limundo ili kupindo, možda preko oglasa  :celo: ili samo ostaviti sistem da radi i one se same prirodno razmnože ako ima puno hrane (amonijaka) za njih jer su one uvek svuda oko nas ali gladuju pa ih je jako malo. Treba imati na umu da treba godinu dana da bi sistem bio 100% stabilan tj izbalasiran biološki, što se kaže da narodski , da sazri. Nitro bakterije se jako sporo razmnožavaju i vrlo su osetljive na niske i previsoke temperature, idealna temp je oko 25 do 30 stepeni celzijusa tada kolonija dosegne vrhunac ako ima dovoljno hrane. Zato su najuspešniji akvaponisti na oko ekvatora , 20 stepeni severno ili južno od njega.
i tome ću kasnije.

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #6 poslato: 29. Septembar 2016., 20:13:52 »
Pošto je tema AP za početnike ili one koji vole samo da pročitaju i saznaju nešto novo,interesantno neću ići u dubinu osim ako neko zatraži to.
AP za početak je nekomercijalni mali sistem od 800 do 100 litara ribnjaka i njega ima najviše na svetu, komercijalne možemo izbrojati na prste,otprilike. Ako je manji,  imaćemo problem oko bio balansa a ako je veći , polomićemo se od posla uzalud. Bolje je imati 2 i više manjih nego jedan veliki ribnjak od 5000 litara. Onda možemo držati više generacija ribe odjednom i uvek imati mesa.
S malim sistemom od 1000 litara može se najmanje proizvesti od 20 (do 40,dva turnusa) kg ribe i brdo povrća na godišnjem nivou.....hmmm pošto je 20 kila pastrmke, to je oko 80 komada ako se jedu od 250 grama? u sistemu na granici mogućnosti 160 komada. To je da porodica jede ribu jednom nedeljno.
ajmo na sisteme
Šta nam treba, kako napraviti sistem koji treba da je jefin da se napravi, jeftin za održavanje,lako nadogradiv ako treba proširiti sistem, lak za premeštanje na drugu lokaciju, lak za rad oko njega, odgovarajuća lokacija.

RAS sistem je Recirkulacioni Akvakuturni Sistem, postoji i NR , Ne-Recirkulacioni sistem i nesto između a to je
RAS+NR sistem

RAS je najčešće korišćen jer je prost, siguran,i veoma efektan.


NR sistemu voda ide od ribe u hidroponiku jednosmerno osvežavajuću ribnjak i hraneći biljke. Sistemje jednostavan, nema filtera,ribe se drže u sistemu par sati da obogate vodu koja se inače koristi za hidroponiku, i može se prskati hemijom jer se voda ne vraće u ribnjak.


RAS+NR je sistem gde se voda ribnjaka vraća nazad i jedan deo se doliva biljkama ali se ne vraća nazad od njih.


RAS+NR, i NR su podobna onima koji se već bave hidroponikom. Koji sistem vama odgovara zavisi od vas.
Nadam se da vam je do sada interesantno bilo pa čitajte i pitajte.






Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #7 poslato: 29. Septembar 2016., 20:48:54 »
Da nebude samo hrana u AP ,evo može se gajitii i cveće.





















dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 983
  • Lokacija: Beograd
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #8 poslato: 29. Septembar 2016., 20:57:53 »
      Трећа од краја је сплав у рибњаку?

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #9 poslato: 29. Septembar 2016., 21:12:01 »
da da. ribnjak sa Koi šaranima, imaju dupli ukras.

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #10 poslato: 30. Septembar 2016., 10:50:07 »
Kako balansirati sistem je ključ AP, lično sam se u to uverio kad sam bio početnik , na svojim greškama jer nisam svakodnevno analizirao vodu na Ph,NH3 ,NO2 i NO3 dok je sistem mlad. Kasnije to može i na par dana kad se se sistem prirodno stabilizuje.
Kada se previ AP sistem treba znati da je bitan balans između količine ribe i broja biljaka i veličine biofiltera(koji određuje broj bakterija). Kada se pravi sistem prvi put bitno je slušati savete onih koje imaju iskustva jer postoje onovna pravila (rule of thumb) kojih se svi drže. Glupo je je raditi van tih optimalnih odnosa bez visokog rizika da dođe do kolapsa sistema.

Da bude lakše razumeti zamislite da su ribe i biljke tegovi na tasu,vagi na opozitnim stranama i oni klackaju na osovini od bakterija tj bio filtera.
Tu se najčesšće prave početničke greške.
- Ako su biomasa riba i veličina biofiltera u ravnoteži je sistem će odraditi odgovarajuću preradu amonijaka u nitrat. Međutim, ako je količina biljaka mala ili imao mlade biljke, sistem će se početi bildovati hranjive materije. Praktično, viša koncentracija hranjivih materija nije štetna za ribe ni biljke, ali su pokazatelj da je sistem loše napravljen na biljnoj strani.

- Česta greška je kada se koristi previše biljaka i premalo ribe, što obično svi urade, vaš takođe. U ovom slučaju, filter obradi amonijak, ali je mala količina dobijenog nitrata i ostalog, pa nije dovoljna za potrebe biljaka. Voda je prerađena, ribe zdrave, taj deo je ok, ali od biljaka nema ništa,slabo.

- Previše ribe, tj riblja biomasa prevazilazi kapacitet bio filtera i stvara se akumulacija otrovnog amonijaka i nitrita. Filter je napravljen ok, radi punim kapacitetom, biljke rastu, sve izgleda super ali odjednom ribe počinju da crkavaju. kraj.

Dobar AP sistem ima odgovarajuću biomasu riba u odnosu na broj biljaka,tj, odnos riblje hrane i potrebe ishrane biljaka je uravnotežen. Jako je važno da pratimo te preporučene odnose. Postoje tabele koliko riblje hrane ide na koje biljke ili koliko biljaka, jer nije isto imati 10 paradajza ili 10 salata.


Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #11 poslato: 30. Septembar 2016., 13:39:11 »
Odnos rata hranjenja
Mnoge varijable, promenjive veličine, se uzimaju u obzir kada se balansira sistema, ali su opsežna istraživanja pojednostavila metod balansiranja jedinica na jedan  odnos i naziva se odnos rata hranjenja.
Odnos rata hranjenja je sumiranje tri najvažnijih varijabli :
- dnevna količina riblje hrane u gramima po danu
- vrsta biljaka (vegetativno vs.plodonosne)
- prostor potreban biljci u kvadratnim metrima.
Ovaj odnos ukazuje na količinu dnevne hrane za ribe za svaki kvadratni metar rastućeg prostora biljaka. Korisnije je izbalansirati sistem na količinu hrane koja ulazi u sistem, nego što je računanje količine ribe. Pomoću količinu hrane je moguće izračunati koliko riba treba biti u sistemu na temelju njihove prosječne dnevne potrošnje.
uhhhhh boli glava ,zar ne ? :lupko:
evo jednostavnije  :osmeh:
Preporučene dnevne doze riblje hrane su:
• za zeleno lisnato povrće: 40-50 grama hrane po kvadratnom metru dnevno
• za plodonosno povrća: 50-80 grama hrane po kvadratnom metru dnevno

Primer,  uzmimo da 20 kg ribe jedu 1 posto svoje telesne težine dnevno to je 200 g riblje hrane. Od tih 200 g hrane koja ima 32 posto proteina, amonijaka se proizvede oko 7,5 grama na dan. Znam,trebao sam tako početi  :psujem:
Na osnovu toga pravimo kapacitet bio filtera.Kako? pa količina uklanjanjenog amonijaka od nitrifikacionih bakterija je 0,2 - 2 g po kvadratnom metru dnevno (vezeno za temperaturu, protoka vode, kiseonika,  itd bla bla bla)
Da uprostimo matematiku, oko 0,60 g amonijaka se konvertuje po m2 na dan. Znači treba nam oko 13 m2 bio filtera.



ok, ali kako da znamo koliko neki medij za bio filter ima površinu?  :strah:
evo rešenja



olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3301
  • Lokacija: Beograd
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #12 poslato: 30. Septembar 2016., 22:07:38 »
Vrabac, ovu si temu odradio vrhunski. Respect :sesir:
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #13 poslato: 30. Septembar 2016., 23:10:34 »
hvala olgice, trudići se da nastavim tako i dalje, nadam se da će mnogi ovo čitati sa interesovanjem čak i ako ne planiraju gajiti na taj način a njih je naravno 99 %.  Lako je pisati kad poznaješ temu i imaš lična iskutva prosto ne znam šta pre da napišem.
Problem je što se na AP ovde gleda pogrešno, ona je visenamenska, izuzetna kao izvor organske hranjljive vode za bilo koje gajenje, zalivanjem izvan sistema kad se vrši mala izmena vode do 20 % ili se talog iz filtera aeriše pa kao čaj dodaje cveću, voću ili povrću, ma nema kraja upotrebi , samo mašta je limit. Pecaroši kupuju žive kedere a mogu ih držati kod kuće par dana pre pecanja ili kad ulove ribu držati isto na kratko pre nego je pojedu itd itd itd i imati NR sistem.

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 450
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Odg: Akvaponika za početnike
« Odgovor #14 poslato: 01. Oktobar 2016., 01:06:32 »
Dosta o ribama i bakterija, dotaknućemo ih kasnije ako treba.
Idemo na model gajenja biljaka kojih ima više tipova,MBS, DWC, EAF, FAD, NFT, CFS i naravno džej. :osmeh:
ajmo redom
- MBS ili Media Based System, sistem sa medijumom tipa prelit,vermikulit,kokos kora,vulkaski kamen,ali najčešći su LECA ( Light Expanded Clay Aggregate) naziv u belom svetu a kod nas poznat kao Hydroton ,ekpandirane glinene kuglice i nju koriste oni koji imaju love a za druge je popularan sitan šljunak ili stan granuitni tucanik , oba buferuju ,podižu Ph dok leca ne.
Medija sistemi se koriste na 3 načina,
- najpopularniji je tip poplave i drenaže sa sifonom (flood and drain, FAD),
- sledi tip napuni i isprazni (ebb and flow EAF) radi tako što se u medij pumpa voda sa tajmerom u intervalima, može biti s sifonom ili ne, samo sa prelivnom cevi na određenom nivou.
- sistem sa konstantnim protokom (constant flow system CFS) koriste oni koji ne žele podešavati sifon ili tajmer nego samo voda koja teče kontantno u malom nivou, ali neki gase protok u toku noći.



Eto to su 3 tipa gajenja biljaka u mediju,svi imaju prednosti i mane, svi rade posao pa je izbor lične prirode.

Gajenje bez medija, hmm tu imamo 2 tipa i oba se koriste najčešće u komercijalnoj proizvodnji. 
- Duboko vodena kultura (deep water culture DWC) je gajenje na splavovima (floating raft), biljke se sade u čaše s prorezima i stave u rupe na splavovima da im je koren u vodi.



- Tehnika tankog hranljivog sloja (nutrient film technique NFT) su cevi kroz koje curka tanak sloj vode i hrani koren kao kod DWC.



U dvorišnoj varijanti mnogi koriste nekoliko tipova u istom AP sistemu s tim da sistem bez medija je uvek zadnji u liniji dotoka vode jer zahteva jako čistu vodu, npr gajite biljke koje rastu visoko, njih stavimo u medij da imaju oslonac u korenu, a one s niske idu u sistem bez medija



aj dosta za danas, čitamo se kasnije  :bye:


 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.