ХИДРОПОНИКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ

  • 5 replies
  • 2223 views
*

dragant

  • *****
  • 1019
  • Lokacija: Beograd
ХИДРОПОНИКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ
« poslato: 15. Septembar 2016., 15:29:46 »
      Прва асоцијација на хидропонику су стакленик, лампе, резервоари, цеви, вентили, рачунар, свуда аутоматика. У професионалној производњи и јесте тако, али све може и на друге начине.
      Почећу од средине, а по буквару "Растиње без земље" Д. Вахмистрова. Метод се зове ПРОТОЧНА КУЛТУРА. Најрасипнији је, али истовремено и најуспешнији. Рецимо  парадајз ће уз одговарајућу температуру и  довољно светла, у посуди од два литра растреситог супстрата, достићи све своје генетске максимуме. Метод користе научници у лабораторијама да би биљка сваки дан добијала истоветну количину хранива. Ево шта вам је потребно:

 

      Мало објашњења. У наглавачко окренутој боци је храњиви раствор. Потребно га је један литар на дан, то је два, три грама растворених соли у води. Боца треба да је заклоњена од директних Сунчевих зрака да се не би загревала, односно да се не би ваздух при врху загревањем ширио и претерано гурао течност у левак испод. Поменути левак је напуњен раствором. Угуран је у 5мм црево које на другом крају има пипету из које повремено изађе капљица раствора. Висином отвора пипете, изнад земље се може регулисати брзина капљања. Требало би да буде толика да за дан изађе литар, литар и по. На дну посуде је отвор кроз који отекне до краја неискоришћен раствор. Раствор је тада и те како  добар и може се искористити за прихрану осталих биљака или за неки други метод хидропонике.

*

dragant

  • *****
  • 1019
  • Lokacija: Beograd
Odg: ХИДРОПОНИКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ
« Odgovor #1 poslato: 15. Septembar 2016., 18:02:23 »
      Претходно приказана скаламерија је за кућну употребу. У лабораторијама то овако некако изгледа:


      Прво да разјасним чему служи левак. Када из резервоара истиче раствор, на почетку истиче најбрже, а касније све спорије и спорије. Разлика у брзини истицања је због притиска, а он зависи  од нивоа течности. Ми желимо увек сталну брзину истицања, а то постижемо левком, он је нека врста амортизера.
      Објашњење слике. Кроз гумени запушач резервоара је протерана цевчица. Ниво раствора у левку је постојан, једнак је нивоу до кога је уроњена цевчица. Када капљица падне у саксију, из цевчице изађе мехурић ваздуха.
      За све време док биљка усваја минерале растворене у земљи или у  води, она то чини неуједначено. Неке усвоји у већој количини, неке у мањој. Зато се однос соли од почетка усвајања мења. Раствор постаје киселији или базнији. У земљи то није толико опасно колико је у воденим растворима. То је озбиљан проблем код свих осталих врста хидропонике, осим код проточне.
      Ако се у воду, којом се залива, додају минерална хранива, онда су сви системи кап по кап  проточна хидропоника,

*

dragant

  • *****
  • 1019
  • Lokacija: Beograd
Odg: ХИДРОПОНИКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ
« Odgovor #2 poslato: 16. Septembar 2016., 10:09:15 »
      АЕРОПОНИКА. Овом врстом хидропонике се такође постижу веома високи приноси. Она је уједно и убедљиво најекономичнија. Ево како изгледа апаратура за гајење парадајза.


      Саксија је цев пречника око 5цм, висине око 8цм. Дно је рупичасто да би корење слободно пролазило наниже. Супстрат треба да је пропусан, да раствор са лакоћом пролази. На дољи крај цеви, саксије је обујмицом причвршћена црна пластична кеса. Црна је да не би светлост пролазила и тако се спречава појава алги. Доњи крај кесе улази у боцу. Сваких пола сата 50мл раствора се улива у саксију. Раствор пролази кроз супстрат, пролази кроз рупице, па клизи преко корења. Корење у кеси је све време у влажном стању. Вишак раствора се скупља у боцу и изнова и изнова се поново враћа у резервоар. Потрошени раствор се надокнађује додавањем свежег раствора. У свим осталим врстама хидропонике, изворној, на песку, шљунку увек се део неупотребљеног раствора баца.
      Поставља се питање како сваких пола сата додавати порцију од 50мл раствора. Сифоном, најважнијим елементом хидропонике.

 

      То је, у овом примеру  бочица без дна од 100мл. У њу равномерно капље раствор као у претходно описаној проточној култури. Када  раствор достигне ниво као на слици, онда сав раствор, свих 50мл, отекне према саксији. 

*

dragant

  • *****
  • 1019
  • Lokacija: Beograd
Odg: ХИДРОПОНИКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ
« Odgovor #3 poslato: 16. Septembar 2016., 13:58:20 »
      ИЗВОРНА ХИДРОПОНИКА. Показаћу само кућну варијанту. 


       Тегла мора бити потпуно непропусна за светлост. Најбоље је да споља буде беле боје. Овде је поклопац фиксиран, али има варијанти где плива. Штапић са леве стране служи као ослонац биљци. Кроз десну цевчицу се удувава ваздух. У води има мало раствореног ваздуха, али  је то недовољно за живот биљке, па се  ваздух мора додавати. Раствор се једном или два пута недељно у потпуности промени. Што је већа посуда, измена је ређа. У посуду се ставља расад. Могуће је почети и из семена,  али је то доста пипаво. Могуће је гајити и коренасто поврће, али је и то претерано сложено.
      Највећи недостатак овог метода је потреба продувавања. За аматерску пробу може се покушати са електричном пумпицом, цревима и каменим распршивачима из акваристике. За оне који не желе  пумпе, постоји хидропонија на песку и шљунку.

*

dragant

  • *****
  • 1019
  • Lokacija: Beograd
Odg: ХИДРОПОНИКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ
« Odgovor #4 poslato: 16. Septembar 2016., 14:30:00 »
      НА ШЉУНКУ. Они који гаје цвеће познају варијанту саксија у посуди са раствором, па бих то прескочио, поготово што ми се подешавање нивоа раствора према дужини корена чини толико заморно, да сам се уморио само читајући како то треба урадити. Кренуо бих од мало крупнијег модела.


       Шљунак само условно тако називам. То може бити перлит, пластичне куглице, прави гранитни шљунак... Важно је само да не буде карбоната у њему и да каменчићи не буду већи од 5мм у пречнику. На десној страни посуде је познати сифон. Треба да је 5цм ниже површине, а да му доњи крај буде на некој висини изнад дна. Са леве стране је цевчица у коју се сипа раствор цревом од  1цм. Четири пута дневно се из горње тегле “повуче” раствор у закопану цевчицу. Посуда са шљунком почиње да се пуни одоздо. Када из сифона потекне раствор, прекида се довод раствора. Сада се пуни доња тегла. Део раствора ће остати у посуди са шљунком све до доње ипрекидане линије. Ако су биљке пустиле корен до те дубине, увек ће имати воде и хране. Површина никада неће бити мокра, никада се ту не могу ухватити алге и слично.   
       Када сам први пут прочитао о овом систему одмах сам се запитао ко би хтео четири пута дневно да залива. Међутим на Јутјубу сам видео филм неког Американца који управо то ради. Остао је без посла, направио је јефтину хидропонику баш на овом принципу и још свим својим сапатницима без посла предлаже да раде као он.
     Овим завршавам ову тему коју сам пре свега наменио онима који желе да гаје здраво поврће, без нитрата, нитрита, остатака пестицида, радионуклеида, патогених бактерија, плесни и којечега још, по здравље,  опасног.   :bye:

*

kornelius

  • *
  • 49
  • Pol: Muškarac
    • hidroponija
  • Lokacija: Bečej
Odg: ХИДРОПОНИКА ЗА ПОЧЕТНИКЕ
« Odgovor #5 poslato: 02. Januar 2017., 11:38:13 »
Tek sad vidim da je i na ovom forumu započeta ova tema.
Ja već odavno radim recirkulacionu hidroponiju na perlitu,  vodim i blog ako nekog interesuje:
http://hidroperlitsrb.blogspot.rs/

Ovo je davnija slika iz 2010 god, ali imam mali milion slika , ako ima pitanja pitajte slobodno..

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.