Setva semena

  • 12 replies
  • 10192 views
*

olgica

  • *****
  • 3290
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Beograd
Setva semena
« poslato: 06. Mart 2013., 21:44:53 »
O gajenju biljaka iz semena...

Preporučujemo svima da pre početka gajenja biljkaka iz semena pročitaju ovaj tekst.

Razmnožavanje biljaka generativnim putem (semenom) je dobar način da se uz mala ulaganja dodje do većeg broja biljaka ili da se započne posao kojim bi se popunio kućni budžet i obezbedili pristojni prihodi.
Posebno su cvetnice, bilo da su sezonske ili trajnice, pogodne za ovakav način razmnožavanja.
Naravno da će od najvećeg uticaja na uspeh i broj odgajenih biljaka iz semena imati uslovi koji se obezbede i trud koji se uloži u sticanju znanja i samom gajenju, odnosno pravovremeno postupanje sa mladim biljkama (vreme prvog pikiranja i dr.)

Šta je seme?
Seme je čudesna snaga u omotaču - mala biljka u obliku klice, puna hranljivih materija i zaštićena tvrdom opnom. Čuvano na suvom ostaće u stanju dormantnosti (mirovanja). U većini slučajeva ostaje živo odnosno sposobno za život, tokom jedne ili više godina, naročito ako se čuva u hladnom prostoru.

Kada je izloženo povoljnoj kombinaciji vlage i toplote seme počinje da apsorbuje više vode. To će dovesti do toga da semenke nabubre, puknu i dozvole klici biljke da počne da raste.
Taj proces se zove klijanje.





Ili ću naći put ili ga stvoriti!

*

olgica

  • *****
  • 3290
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Beograd
Odg: Setva semena
« Odgovor #1 poslato: 06. Mart 2013., 21:53:22 »
Iako neka semena imaju specijalne potrebe, osnovni zahtevi za uspeh su sledeći:

Voda -
Jednom posejano seme mora se održavati vlažno sve vreme. Dozvoliti mu da se osuši, pre no što se ponovo zalije, naročito ako je počelo da klija, siguran je recept za neuspeh.
Isto tako zemlja ili kompost nikad ne smeju biti prenatopljeni.

Prava temperatura -
Raspon temperatura koji semenima odgovaraju za klijanje varira. Ukoliko je niža od potrebne klijanje može da bude veoma sporo ili da izostane, pa čak i da dodje do truljenja semenki. Ukoliko je viša, seme često može da ostane »uspavano«.
Uprkos različitim zahtevima, većina semena će klijati veoma dobro u udobnosti sobne temperature, ukoliko se održava ista temperatura tokom dana i noći.

Kompost/zemlja -
Treba da bude rastresita, bogata kiseonikom, dobro aerisana, sterilna i da nije bogata hranljivim materijama. Supstrati za setvu semena u posudama su dostupni na našem tržištu u bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama. Zemlja iz bašte nije nikako odgovarajuća za setvu semena u posude i treba koristiti samo nekorišćenu, sterilnu zemlju.

Prava dubina setve -
Površinski sloj zemlje pomaže semenu da zadrži vlažnost, ali male semenke imaju male zalihe hrane to jest energije za klijanje i ne mogu klijati na velikim dubinama tako da ih je najbolje sejati na površini ili veoma blizu površini.

Svetlost -
Većini semena za klijanje zapravo nije potrebna
svetlost i najbolje ih je prekriti i ne dopustiti da budu na izvoru svetlosti dok se ne počnu pojavljivati prve sadnice.
Neka semena kao što su impatiensi (Lepi Jova) i većina primula (jagorčevina) zahtevaju svetlost da bi klijala te moraju biti posejana na površini ili veoma blizu površini i ne prekrivaju se posle setve slojem zemlje.

Vreme setve -
Vreme setve semena, kako cveća tako i povrća je veoma važno i odlučujuće za većinu vrsta, ukoliko želimo da klijanje bude zadovoljavajuće i uspešno. Stoga treba pratiti individualna uputstva na pakovanjima. Ukoliko se ne poštuje vreme setve pored lošeg klijanja, malih prinosa ili zakasnelog cvetanja mogu biti podložni napadu štetočina i biljnih bolesti.

Prerana setva može biti loša isto koliko i suviše kasna. Ne žurite sa setvom semena pogotovo ako nemate idealne uslove za setvu u zatvorenom ili je napolju još uvek suviše hladno i vlažno. Prvi mesec koji je naznačen na pakovanju obično se odnosi na setvu u krajevima sa najblažom klimom. Za setvu na otvorenom potrebno je sačekati da se »proleće oseti uvazduhu«.
Dokle god su semenke posejane u vreme naznačeno na pakovanju, i one napolju, brzo će stići da cvetaju. Biljke posejane kasnije kada ima dovoljno svetlosti ne izdužuju se previše, manje su sklone razvijanju bolesti. Najbolje rezultate setve na otvorenom daće biljke posejane kasnije kada je zemlja toplija i suvlja. 

Važno je znati da seme do setve treba čuvati na hladnom, na temperaturi od oko 10°C ili u frižideru. Seme sejati isključivo u supstrat za setvu semena koji je sterilan i nije bogat hranljivim materijama u posude 23 koje na dnu imaju otvore, kako bi višak vode nesmetano mogao da otiče, jer će seme usled velike vlage istruliti.
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

*

olgica

  • *****
  • 3290
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Beograd
Priprema posuda i setva semena
« Odgovor #2 poslato: 06. Mart 2013., 22:00:02 »

Priprema posuda i setva semena

Iako je neka semena moguće sejati direktno na otvorenom prostoru, u leje, neka se ipak moraju sejati u zaštićenom prostoru i kontrolisanim uslovima. Semena posejana u zaštićenom prostoru lakše je kontrolisati i u pravilu se u zatvorenom odgaji veći broj biljaka odnosno postižu bolji rezultati u klijavosti semena.
U zaštićenom prostoru semena se seju ranije (semena biljaka kojima je potrebno više vremena do cvetanja), biljke brže napreduju i posle sadnje na otvoreno brže cvetaju.

Mlade biljke koje klijaju iz semena veoma su osetljive pa stoga pribor koji se koristi (saksije, kontejneri, i ost.) mora da bude čist. Posude u koje će se sejati seme treba da budu dovoljno duboke da se u njih može staviti sloj setvenog supstrata debljine 5-8 cm i bar još 3 cm za seme i povšinski sloj zemlje (ako se seme prekriva) vodeći računa da ostane dovoljno prostora do vrha posude radi lakšeg zalivanja i prekrivanja.

Pripremljeni supstrat u posudama se prvo zalije i ostavi da se ocedi bar pola sata. Semenke treba sejati što ravnomernije i ne suviše gusto da biljke ne bi bile suviše slabe i da im se kad niknu ne dodoruju listići kako bi se smanjila opasnost od gljivičnih oboljenja.

Sitniie seme se može pomešati sa peskom da bi se lakše videlo i sejalo. Obično se seju na površini supstrata i blago utisnu, da budu u dobrom kontaktu sa zemljom, uglavnom se ne prekrivaju slojem zemlje, a ako se prekrivaju, to je veoma fin i tanak sloj, kako bi sitna semena koja imaju malo energije mogla da klijaju.

Krupnije seme se može sejati u pojedinačne posude ili u jednoj ali na većem razmaku. Zbog krupnoće ih je lakše ravnomerno sejati jer se dobro uočavaju. Krupnija semena sa tvrdom opnom je obično potrebno natopiti u mlaku vodu 24 časa pre setve kako bi im opna omekšala i ubrzalo se klijanje. Nekima od ovih semena je čak potrebno mehanički oštertiti tvrdu opnu (zaseći nožem ili trljati šmirglpapirom) radi lakšeg klijanja.

Ozbiljniji proizvodjači semena će na pakovanju naznačiti osnovne uslove potrebne za klijanje odredjenih vrsta, pa stoga ako takva uputstva postoje treba ih pratiti.

Što se tiče prekrivanja semena slojem zemlje posle setve, zasenčenja ili izlaganju svetlosti najbolje je pratiti uputstva ako postoje, a ako ne postoje nije loše imati na umu pravilo da sloj zemlje kojim se prekriva seme ne treba da bude deblji od 2,5 puta debljine semenke.

Semena posle setve treba navlažiti finim rasprskivačem, prekriti staklom ili najlonom, a ona kojima nije potrebna svetlost za klijanje, korisno je prekriti i hartijom.


Ili ću naći put ili ga stvoriti!

*

olgica

  • *****
  • 3290
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Beograd
Briga o semenu nakon sejanja u zatvrenom prostoru
« Odgovor #3 poslato: 06. Mart 2013., 22:07:20 »
Briga o semenu nakon sejanja u zatvrenom prostoru

Kada je seme posejano potrebno je pregledati ga svaki dan.
U većini slučajeva dodatno zalivanje neće biti potrebno pre klijanja, jer će stakio ili najlon kojim se prekrivaju posude sa posejanim semenom sprečiti isparavanje vode.

Ukoliko zemlja ipak počne da se suši, što će se možda desiti kod vrsta koje se seju plitko ili se ne prekrivaju zemljom, zalivanje se vrši preko podmetača, mlakom odstajalom vodom. Posude sa semenom se potapaju u 2-3 cm duboku vodu dok zemlja ne upije vodu t.j. dok površina ne počne da se presijava. Nikako ne zalivati odozgo.
Krupnije semenke se mogu zalivati prskalicom sa rasprskivačem.
Važno je svakog dana skidati stakli ili najlon po 10 minuta da bi se zemlja provetrila.

Čim se pojave prvi znaci klijanja, ukloniti papimi prekrivač i ako su posude sa semenom bile na tamnom mestu, premestiti ih na svetlo mesto ali ne na direktno sunce. Ubrzo posle toga, kada proklija većina semenki, ukloniti i najlon ili staklo kako bi vazduh mogao da cirkuliše izmedju biljaka.

Različitim vrstama je potrebno različito vreme za klijanje koje može biti od svega nekoliko dana (muškatle), do par nedelja što je najčešći slučaj ili do nekoliko nedelja pa i meseci (kobea, pasiflora, kaktusi...).

Seme nekih biljaka klija sporadično pa je sadnice koje su nikle potrebno presaditi odvojeno, a ostale ostaviti da klijaju.
Kad se završi klijanje posude treba premestiti u nešto hladnije prostorije (sa 5-8 stepeni nižom temperaturom) ili smanjiti grejanje.
Posude koje se nalaze biizu izvora svetlosti treba sakodnevno okretati kako se biljke ne bi previše izdužile u potrazi za svetlošću. U ovoj fazi biljke treba da budu uvek zalivene, ali treba sačekati da se zemlja malo prosuši izmedju dva zalivanja. Bitno je da se sa zalivanjem ne pretera. U ovoj fazi razvoja biljakaa nije potrebno prihranjivanje.


Ili ću naći put ili ga stvoriti!

*

olgica

  • *****
  • 3290
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Beograd
Odg: Setva semena
« Odgovor #4 poslato: 06. Mart 2013., 22:15:58 »
Dalje gajenje

Kad su biljke dovoljno velike presadite ih pojedinačno u saksije (pikirajte ih) kako bi imale dovoljno mesta za rast i razvoj korena.
Saksije napuniti zemljom u kojoj će se napraviti rupa dovoljno duboka da se koren biljke ne savija. Biljke pažljivo vaditi, držeći ih pritom za listove, nikako za stabljike da se ne bi polomile, spustiti ih u rupu i zatrpati do prvih listova.
Pravo vreme za pikiranje sadnica je kad se formira prvi par pravih listova i ne sme se dozvoliti da biljka preraste. U ovoj fazi i nekoliko dana mogu da budu katastrofalni.
Ukoliko se pikiranje ne izvrši na vreme i koren biljke ojača, pri kasnijem presadjivanju moguća su oštećenja korena.
Petunijama pre prvog presadjivanja treba ostaviti vremena da naprave nekoliko parova listova kako bi se lakše presadile.
Ukoliko su biljke gusto nikle može se čitava gomilica i rukom razdvojiti pojedinačno. Biljke kao što su Lobelija i ostale biljke koje su lepše kad ih ima više ne treba presadjivati pojedinačno već u grupicama.
Pikiranje se vrši u supstrat koji je nešto bogatiji hranljivim materijama ali ne previše. Posle pikiranja posude sa biljkama i dalje držati na prohladnom mestu i dalje od direktne svetlosti. Ukoliko biljke prerastu posude u kojima su, slobodno se mogu presaditi još jednom u veće posude, pre no što se posade na stalno mesto gde će cvetati.
Sa prihranjivanjem treba početi mesec dana posle pikiranja jer za to vreme biljka utroši rezerve hranljivih materija iz zemljišta. Za prihranu su pogodna tečna djubriva bogata azotom, fosforom i kalijumom.

Izvor:
www.statua.rs
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

*

baner

  • ***
  • 213
  • Lokacija: Beograd
Setva semena
« Odgovor #5 poslato: 27. Mart 2013., 22:29:46 »
Posejah oko 10 marta kadifice,neven,rudbekije,salvie ,zinnie.....e sad :pitanje: sta mi je ciniti?Dobro se zna kakvo je vreme bilo zadnjih 15 dana pa sad ne znam da li od tog nema nista ili da sacekam jos malo?Planiram da na isto mesto bacim novo seme.Znam da seme nevena prezimi u zemlji,ali za ovo drugo ne znam :lupko:Sta da radim ?:pitanje:

*

Tatiana

  • *****
  • 1235
  • Pol: Žena
  • Lokacija: okolina Pančeva
Odg: Setva semena
« Odgovor #6 poslato: 07. April 2014., 11:43:58 »
Evo jedne ideje kako iskoristiti rolne od toalet papira ili ubrusa za setvu...

                   
                    Slika je sa interneta.
                                   

                                     
                                      Slika je sa interneta.

Možete saditi biljku zajedno sa rolnicom, samo joj otvorite dno.
Za više detalja - KLIK.

*

decembar

Odg: Setva semena
« Odgovor #7 poslato: 07. April 2014., 11:55:21 »
 :lepo: :lepo: :lepo: Tanja, bravo za ideju, koliko ih bacimo, a mogu da posluže :mig:
« Poslednja izmena: 07. April 2014., 12:22:39 Tatiana »

*

dragan1221

  • *
  • 12
  • Lokacija: valjevo
Odg: Setva semena
« Odgovor #8 poslato: 12. Septembar 2014., 23:55:20 »
zna li neko sa cime se zasticuje seme crnog i belog luka pre jesenje sadnje.hvala vam unapred

*

andja

  • *****
  • 1882
  • "Tko zna da ne zna - najveći je."
  • Lokacija: sombor
Odg: Setva semena
« Odgovor #9 poslato: 13. Septembar 2014., 00:11:16 »
Mislis na seme ili na lukovice odnosno cenove crnog i belog luka. Zastita od bolesti ili korova?
Tko zna da ne zna - najveći je.

*

dragan1221

  • *
  • 12
  • Lokacija: valjevo
Odg: Setva semena
« Odgovor #10 poslato: 13. Septembar 2014., 22:15:30 »
mislim na cenove belog luka i lukovice crnog luka. Skoro svake godine ih nesto pojede  zemlji pa moram da presejavam u martu. Verovatno neki zemljisni insekticid neznam valjda.

*

andja

  • *****
  • 1882
  • "Tko zna da ne zna - najveći je."
  • Lokacija: sombor
Odg: Setva semena
« Odgovor #11 poslato: 14. Septembar 2014., 01:46:45 »
Ima mnogo sredstava, tacno si rekao   insekticida koji preventivno se koriste, neki pred setvu, neki po nicanju biljke (obicno do treceg ili 5 pera). Bitno je sejati zdravo seme, u polj. apotekama moze se naci i tretirano seme i dobiti preporuku koje sredstvo da koristis. Imas temu o zastiti luka.
http://www.bastovanstvo.rs/index.php?topic=1951.0
Tko zna da ne zna - najveći je.

*

dragant

  • *****
  • 1024
  • Lokacija: Beograd
Odg: Setva semena
« Odgovor #12 poslato: 12. April 2017., 09:38:52 »
Сортно или хибридно?

      Сортно семе се добија узимањем семена од чисто сортних биљака које су прошле ригорозну селекцију, прочишћавање које је имало за циљ да се сачува све  типичне  особине сорте. Поступак селекције је сложен поступак и када је урађен како треба, сорта може неодређено дуго да задржи неизмењене особине. На жалост, често се у промет стављају новије, нестабилизоване сорте и оне брзо нестану.
      Хибриди се добијају планским, вештачким  укрштањем  одговарајућих парова родитеља. На кесицама пише F1, а то се чита деца прве генерације. Она по велични, приносу, по свему надмашују своје родитеље. Деца друге генерације нису ни прићи претходном поколењу.
      Ако поред ознаке   F1 на кесици пише још нешто, онда у руци имате генетски модификовано семе. ГМ биљка може да поднесе огромне дозе хербицида, може сама да производи пестицид, њен убрани плод може месецима да остане свеж, да никада не презри... Такве биљке су намењена крупном агробизнису, а не људима.
      По реченом би требало одмах претпоставити да при куповини семена предност треба дати хибридима, али није тако. Хибриди имају предност само онда ако им можете пружити врхунске услове за развитак, плодну земљу, одговарајућу температуру, редовно потребну количину влаге... Они су пре свега намењени за интезивну производњу. Када година није погодна, када нисте у стању да биљкама пружите све потребно, онда сортно семе има предност. Сортне биљке  су научиле на локалне услове, отпорније су на болести и у тим неповољнијим условима су приносније.
      Ако нисте професионалац, одговор је дакле сортно семе, оно ће  деци и одраслима дати више користи и радости.




 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.