Autor Tema: Пројектовање малог врта у дест корака по А.Ј.Сапелину  (Pročitano 250 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 920
  • Lokacija: Beograd
Корак први Анализа породице

* Ко је чини. Каква је међувеза између чланова. Чиме се они баве. Шта раде у животу, како се одмарају. Да ли теже миру или бучним дружењима. Да ли су друштвени или усамљеници.

* Имају ли животиње. Псе, мачке, рибе у језерцу, пчеле...

* Да ли ће врт користити целе године или сезонски. Ако се користи све време, да ли у целини.

* Склоност ка одређеним вртним стиловима. Стил не треба строго схватати, већ као нешто што се воли  “по души”.

* Медицински проблеми. Људима са високим притиском никако не одговарају наранџасти, црвени цветњаци. Они који пате од алергија имају свој избор дозвољених биљака. И потпуно здраве људе заболи глава од неких мриса.

* Предубеђења. Неко дрвеће се, по старинској традицији, сматра строго одређено за одређена места. Оно што неко сматра да је гробљанско, не треба да буде у његовом  врту.

* Однос према отвореном и затвореном  простору. Некоме не смета да се сунча на сред ливаде, а други воли простор потпуно скривен од суседа. 

* Аутомобили. Колико их је. Да ли треба да су на отвореном или у хладу. Како се паркирају.

* Да ли је потребан врх декоративности. Некима је важно да при посебним догађајима оставе утисак на госте,  па зато желе  да баш у то време врт буде на врхунцу.

* Хоби, у најширем смислу.

* Однос са суседима. Свако има неког непријатног суседа, грдобу од суседне куће и зато се простор према њему треба уредити на посебан начин.

* Тешкоће са одржавањем. Колико рада је спремно  да се уложи.

* Новчане могућности.

Када се одговори на сва ова питања, добије се списак функционалних зона, оквирна представа о обиму, простору и стилу будућег врта. 

Vrabac

  • Sr. Member
  • ****
  • Poruke: 439
  • Lekar leči, ali priroda izlečuje
  • Lokacija: NS
Citat
* Ко је чини. Каква је међувеза између чланова. Чиме се они баве. Шта раде у животу, како се одмарају. Да ли теже миру или бучним дружењима. Да ли су друштвени или усамљеници.

Starosno doba članova porodice u većini određuje interesovanja i fizički rad.

dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 920
  • Lokacija: Beograd
Корак други Скупљање информација о територији будућег врта

* О грађевинама и објектима на плацу. Најбоље је истовремено унети податке о вратима, прозорима, распореду просторија. 

* Границе плаца са улазима и излазима из њега. За капије забележити на коју страну се отварају затварају, да ли су лева десна. Најбоље је одмах прибележити и податке о огради, материјал, врсту и боју.

* Правац север – југ. Север увек треба цртати на врху папира.

* Све врсте подземних  и надземних  мрежа. Оне одређују забрањене зоне за садњу дрвећа и жбуња. 

* Рељеф. Ако је терен нераван,  колико је то нераван. Треба што тачније измерити. 

* Постојеће дрвеће и жбуње. Нацртати што прецизније садашњу величину, облик крошњи, а затим и очекиване димензије у будућности. За свако дрво треба унети и емоционалну везаност укућана - не растајем се од њега ни по коју цену, растаћу се без жаљења, колебам се да ли да остане или не и слично. 

* Карактеристике суседних вртова. Лако се може десити да на крају дизајна елементи суседног врта  припадају и вашим елементима, могу постати једна целина,  само  их ограда дели. У суседном врту може бити и много тога што морате сакрити.  Одатле може долазити и стална бука, смрад... 

* Анализа осунчаности, сенки. Сенке могу бити од грађевина и крупног дрвећа. Мерење се врши у 8 у 12 и у 16 часова, пожељно током целе године. Постоје помагала, наменски угломери, а постоје и рачураски програми тако да се мерења не морају радити на терену. Циљ ове анализе су места  где се пресецају две, три сенке, формирају троугао, место сталне сенке.


* Анализа земље. Може се искористити лабораторија или посматрање биљака које ту већ расту.

* Хидролошка анализа и анализа водног режима. Резултат је потреба за извођење  дренаже или система заливања. У поступку пуно може помоћи посматрање суседних плацева. 

* Анализа преовлађујућих праваца кретања по врту. Ово није трасирање будућих путева и стаза, само се гледају правци кретања. Овде ширина, стање постојећих стаза може пуно помоћи.

*  Прављење фотографских снимака.  Треба снимати са основних тачака, без приближавања  и удаљавања. На скици треба назначити тачке са којих се снимало, видне тачке и означити слике. Још је боље ако се имају фотографије са истих видних тачака у разна  годишња доба. Снимке је најбоље испринтати у таквом формату да се једним погледом све може сагледати и те штампане фотографије треба посматрати под углом, да би се стекао утисак простора.

Резултат овог корака је план предпројектне анализе.

dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 920
  • Lokacija: Beograd
Корак трећи Функционално зонирање територије

Дошао је тренутак да се споје информације о људима, добијене првим кораком, и информације о територији из другог корака. Конкретније,  све зоне из првог корака треба уцртати у план добијен другим кораком. Зоне су простор у врту где неко нешто жели да ради. Улазна, излазна, паркинг, домаћинска, место за тихи одмор, место за игру деце, повртњак, воћњак, језерце, место за сунчање или нешто егзотично као  волијера за фазане, астрономска опсерваторија, вртно позориште...

Слободних места у врту не сме остати. У супротном  кад тад ће, у празном подручју, настати нова зона која прети да разбије јединствену концепцију врта. Све што се скицира је условно, сва места су опционална, тако да се зоне могу пресецати, сливати  једна у другу, налазити се једна унутар друге. Никако се не треба бавити детаљима, врстама биљака, материјалима, само зонама уопштено. Кућа, улаз и остали објекти су зоне за себе и углавном су унапред дати, они су ограничења. Постоје зоне које никако не могу бити самосталне, као што је цветњак. Он, рецимо,  може бити унутар зоне за одмор, ако то неко тако воли. 

Где ће бити која зона зависи од услова на терену, а њих може бити мноштво. Место повртњака или воћњака зависи од рељефа, осветљености. Гаража је најближе  улазној  капији, место за дечју игру мора да буде видљиво из куће... Главно је да избор места увек има оправдан разлог, да буде мотивисан.

А сад неколико примера како се ради зонирање најчешћих функција.

* Дечје игралиште.

Не сме бити у транзитној зони, кроз њега не смеју пролазити никакве стазе, путеви. Истовремено, од куће, треба да постоји један (или два)  најкраћа који воде до њега, да би одрасли , по нужди, брзо дошли до деце. Требало би да се види из сваког места где одрасли проводе највише времена, са прозора соба, трема, сенице. Ако је кућа дубље у врту, игралиште би требало да буде иза куће, а не да гледа према путу. Место треба да буде без прашине, буке, ветра. Не сме бити у удолини, на нижем делу или тамо где се појављују подземне воде. Ако има подземних вода, онда се или насипа или се гради дашчана платформа изнад. Деци треба омогућити избор да буду на Сунцу или у сенци, по жељи. Најбоље је да 1/3 површине буде увек осунчана. Ако се то не може остварити крошњом дрветом, онда треба поставити некакву тенду, перголу са лозом, којекаквим лијанама  које брзо расту. У овој фази дизајнирања се не дефинишу величине зона, али ако дете воли лопту, онда треба дефинисати зону као ливаду. Ако је мали природњак, онда дечији повртњак. Величина игралишта зависи и од  карактера детета. Нека деца су  мирна  и могу се сатима играти на једном месту, а другој је потребан простор за трчање. Не заборавите да деца брзо расту и убрзо им неће бити потребно игралиште, па ћете ви тај простор претворити у нешто друго, а у шта то друго, већ у овој фази  треба да знате.

dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 920
  • Lokacija: Beograd
      * Зона за одмор

      Зона за одмор је ваша интровентна зона, није за друге, пролазници не треба да је виде. Обично се налази или уз кућу (патио) или у дубини (у углу, уз ограду) или је најчешће негде између куће и ограде. Суседне грађевине утичу на избор најбољег места. Ако је суседна кућа накарадна, онда је најбоље зону поставити што ближе огради према суседима, тако да када будете ту седили, гледаћете на вашу кућ, а не у ругобу.  Уопште, битно је,  да где год поставите зону,  увек имате  осећај своје куће, макар да се само леђима ослањате на њу. Једино не ваља постојање праве линије коју одређују зона одмора и ваша куће. Та линија зна да врт подели на две целине.

     На сличан начин се разматрају положаји других зона.

      Када су све зоне одређене, онда се прелази на одређивање њихових визуалних и физичних веза. Визуална веза је да једну зону видите из друге. Рецимо дечје игралиште треба да је увек видљиво из зоне одмора. Има зона које никако не желите да буду у визуалној вези ( не желите да видите повртњак или домаћинску зону). Физичка веза је могућност пролаза из једне зоне у другу. Улазна зона је увек физички повезана са кућом, а може бити повезана и са местом за одмор, рецимо када желите да посетиоци са улаза одмах дођу до седељки и слично. Ове везе би требало путем различитих врста стрелица нанети на скицу.

Резултат трећег корака је план функционалног зонирања, заједно са анализом функционалних зона. 

dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 920
  • Lokacija: Beograd
Корак четврти  Формирање објектно просторне структуре

      До сада се све радило у две димензије. Дошао је тренутак да се почне размишљати у три димензије, у простору. Онима којима је то тешко могу покушати са посматрањем скица, положених на сто, под веома малим углом, прављењем макета или да користе неки од програма написаних за то.
      О каквој се овде структури ради? Она се састоји се од површи земље, објеката (дрвеће, жбуње, цвеће, рељефа, куће, помоћних грађевимна, малих архитектонских форми...) и од празног простора између.


      Многи се одмах запитају да ли постоји неко правило равнотеже између елемената поменуте структуре. Да, правила постоје, али се она односе на просек, а просек не одговара конкретној породици. Свака породица има своје норме, никада није просечна, па онда следи закључак да та општа правила не треба ни прихватати.
      Неки људи воле Сунце и ваздух, а други скривена месташца где их нико не види. Једном човеку одговара отворена ливада, другом потпуно зарасла шумица. За прве се пројектују откривени вртови, а за друге скривени вртови. Веома је мало људи који припадају овој подели у крајности. Ретко се може видети само травнати врт са цветњаком. У таквом врту све време видите суседе, а и они виде вас. Ретки су и вртови шумице без малог пропланка. Тешко их је одржавати, а и емоционално, психолошки знају да буду тешки.
      Већина људи су негде између. Иако више воле ливаду,  допадају  им се, негде на ливади и два три дрвета са неколико грмова испод. Ако дају предност шуми, обрадоваће се пропланку у њој.
      Када се, по његовој склоности,   одреди  мера припадности човека, ка откривеном или  скривеном  простору, може се приступити пуњењу откривеним и  скривеним просторима врта. То је циљ овог корака пројектовања.

dragant

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 920
  • Lokacija: Beograd
 

      Прво је потребно појаснити шта је то скривени простор, шта откривени, а шта полуоткривени.
      * Скривени тип просторне структуре
Чине га објекти који који су препрека, зид нашем погледу. То могу бити кућа, гаража, нека шупа, ограда. Може бити миксбордер испред ограде или поред међе. Може бити група дрвећа са жбуњем испод. Овај тип простора је могуће даље класификовати на два подтипа - вертикални и хоризонтални. Вертикални је као неки зид који се пружа од земље према небу. Пример хоризонталног је стара борова шума у којој су стабла огољена, а крошње ушле једна у другу. Када се гледа равно напред, нема ничега скривеног, види се на далеко. Када се погледа на горе, небо се не види, скривено је.
      * Откривени тип просторне структуре
То је празан простор без објеката. Травњаци, ниски цветњаци, површина воде, плочници. Откривени тип такође има неколико подтипова, али за овај приказ су битна два – затворен и делимично затворен:


Други подтип је у пракси много чешћи. Предност му је  лакоћа којом, у њему, можемо управљати погледом гостију,  где да гледају, а где не. Човеков поглед се увек усмерава на откривен простор. Ко год пролази кроз густу шуму и наиђе на пропланак, он не само да мора погледати у њега, већ се мора и упути ка њему. При том сусрету се ниједан човек не повлачи још дубље у густиш. Исто је и у врту. Ако се изађе из шумице јабука у откривен простор са цвећем, доживе ве се пријатна осећања. Ако се при пројектовању створи наизменична промена разних врста пространстава, врт ће бити интересантан, тајанствен и већи него што је.
      За наставак пројектовања треба се ослонити на податке о породици и податке функционалног зонирања.  Неке зоне су саме по себи унапред  класификоване, повртњак  је откривен простор, воћњак сакривен. Друге зоне могу бити било откривене било скривене, све у зависности од склоности власника. Рецимо, за паркинг место неко сматра да треба да буде на отвореном, да на кола не пада лишће, а други опет сматрају да искључиво треба да буде у хладу, испод дрвета, да се не би прегревала. Тако је и са осталим зонама.
      На основу свих, претходно накупљених, знања треба врт поделити на откривене просторе и на оне са објектима. При томе се мора постићи целовитост, логичност, функционалност и да просторно објектно решење буде лепо. Још увек није време за бављење детаљима. Касније ће се одредити да ли ће, претходно дефинисан као откривени,  простор  постати травњак, језерце или  плочник. Ако је скривен, касније ће се одредити да ли ће то бити миксбордер или згуснута група дрвећа на трави. Не треба заборавити на претходно дефинисане  функционалне и визуалне везе између зона, све их треба испоштовати. Решење, дакле, није ни детаљно, ни коначно.
     Резултат четвртог корака је план откривених и скривених простора. Ако вас добијена равнотежа задовољава, узима се за основу.   



 

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.