Сидерати. Органско ђубриво за еколошки чисте приносе!

  • 5 replies
  • 688 views
*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
      На Јутјубу је веома ретко могуће видети образованог стручкњака из било које области. Препун је којекаквих чудака. Ово је један од тих ретких научника,


а ово је мој, мање више прецизан превод:

       Зашто су нам потребни, зашто су драгоцени и када их треба употребљавати?
      Сидерати су пољопривредне културе које се не гаје због усева већ због зеленог ђубрива. Поред тога што сидерати стварају велику зелену масу која се касније закопава и као таква је најбоље органска материја за исхрану будућих биљака и микро флоре земље, они могу  преобразити, биљкама,  тешко доступне минерале, посебно фосфате,  у лако усвојиве облике.
   

*

nislijka

  • *****
  • 677
  • Lokacija: Nis
Vrlo mocna stvar, ti siderati! Primenjujem kad god mogu!

*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
      Од сидерата  посебно је цењена озима раж. Као сидерат може се сејати и у јесен и у пролеће, на мањој или већој површини, све у зависности од тога колико земље се оставља да се одмори.
      Ако се планира сејање  у јесен, онда то треба урадити што је могуће раније, да би било довољно времена за развитак  моћног кореновог система. Он је предуслов ранопролећног бујног раста  и формирања велике зелене масе, тако да је буде довољно за  затрпавање.
      Нема бриге ни када се сеје у пролеће. На крају ће опет бити пуно зелене масе. Раж је озима култура, али се дешава  да при пролећној сетви буде нешто и класја. У њему нема зрна и зато се  може слободно, заједно са осталом зеленом масом, у јесен, закопати.
     На корење ражи се населе гљиве и формира се изванредна микориза. Она са лакоћом претвара биљкама тешко достуне фосфате у лакодоступне. Тако се, за будуће културе које ће се  тек посејати, у земљи прави залиха лако усвојивих фосфата.

*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
      Следећа група сидералних биљака су махунарке. Сви знају да су махунарке способне да направе симбиозу са азот фиксирајућим бактеријама и да на тај начин обогаћују земљу азотом. Ако се још, заједно са осталим деловима биљке, закопају и зелени плодови, онда ће се постићи максимално обогаћење. Могуће је здружено посејати раж и неку махунарку. Тада је земља, за следећу годину,  обезбеђена и лако доступним фосфатима и азотом и неће бити потребе за додање одговарајућих минералних ђубрива.

*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
      Купусњаче (крсташице) формирају веома слабу микоризу и не фиксирају азот. Поставља се питање зашто су уопште потребне. Да би формирале велику зелену масу потребно је унети доста  фосфорних, азотних и калијумових ђубрива.  Све те материје, са закопавањем зелене масе,  се поново уносе у земљу, али сада у облику органике  која ослобађа земљу од многих патогених гљива. Сматра се да горчица изузетно ефикасно уклања нематоде.
      Многи као сидерат користе фацелију. Та биљка може да расте и на веома бедном земљишту. Способна је да усваја тешко доступне минерале. Поврх свега је и медоносна и зато њено присуство у башти повећава приносе многих биљака које гајимо, посебно воћа. Такође је не мање важно да подржава постојеће екосистеме.
      Последња биљка је кадифа танколисна. Формира велику лисну масу, пуно цветова и снажан корен. Не спада у традиционалне сидерате, али је зато моћни бранилац од нематода у заштићеном простору. Гајити је на отвореном није једноставно мада је веома декоративна и ко може треба да је свуда посади, уз опрез да се не допустити стварање зрелог семена.

*

Pliska

  • *****
  • 2236
  • Pol: Žena
  • Ne sudi- da ti ne sude
  • Lokacija: okolina Leskovca
Хвала Драгане!

Нешто од тога сам и ја примењивала а и сад примењујем.

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.