Самоникла винова лоза (wild grape)

  • 3 replies
  • 2470 views
*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
Самоникла винова лоза (wild grape)
« poslato: 18. Jul 2018., 10:16:52 »
      Неколико последњих година сам неуспешно покушавао да искореним самониклу винову лозу која се појавила уз источни зид шупе. Шупа је неугледна па сам зато овог пролећа одлучио да ту "дивљу" лозу искористим за декорацију, да је пустим да расте уз зидове и између стубова  назови веранде. То сам радио тек онако, када се сетим, нисам ни обраћао пажњу и изненадио сам се када сам видео већ формиране гроздове. Данас су бобице тамно плаве, један сантиметар у пречнику. 

https://drive.google.com/open?id=1JjVLDkKhu_8YHbspxhLDlKkQ247NxAQ7

 
црвеним сам означио грозд.


 Кише свакодневно падају, гроздови су здрави, лоза је здрава и све то без икакве заштите. Ко не би пожелео да такву лозу гаји?     
      Многи је гаје, посебно у Америци. Њихови универзитети објављују публикације о томе. Набавити резнице или семе није никакав проблем. Код нас је проглашена за инвазивну врсту биљака, свуда је има као да је коров и препорука је да се уништава.
      Да би се гајила треба знати разлике између ње и домаће лозе. 



« Poslednja izmena: 18. Jul 2018., 12:58:15 dragant »

*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
Odg: Самоникла винова лоза (wild grape)
« Odgovor #1 poslato: 18. Jul 2018., 13:42:45 »
      Чокот је изузетно бујан. Има пуно ластара, а они су дуги, по правилу су преко два и по метра. То обавезује на редовну резидбу. У противном се добија декоративна биљка без плодова.
     Листови су глатки и сјајни, по ивицама су приметно назубљени.
     Цветови су или мушки или женски. Гроздови настају само на женским биљкама и наравно ако нема мушких биљака, онда нема ни гроздова. Домаћа винова лоза је углавном двополна и може опрашити дивљу. Тако настају хибриди. Многи аматери посаде самониклу лозу поред домаће, па онда из семена добију разноврсне мешанце које селекционишу у складу са својим жељама.
      Гроздови нису велики, немају много бобица. Бобице су или киселе или са којекаквим приукусима или су слатке или веома слатке или су изразито пријатног мириса као што је рецимо сорта Мускадина или миришу на лисичије крзно (?)... Шта ко воли нека сади, сеје.
      Све самоникле винове лозе, овако или онако, потичу од оних  које слободно расту у Америци и зато су у извесној мери отпорне на филоксеру, пламењачу и пепелницу. Она моја са слике је веома отпорна на поменуту штеточину и болести. Имам код смокве још једну која није отпорна на пламењачу. Неотпорну ћу морати да искореним и то је тако.
      Размножава се као и све остале лозе семеном, положницама или резницама. Из семена се може добити нешто боље или горе и потребно је бар три до пет година да се сазна шта се добило. Ово је иначе очигледно најуспешнији начин размножавања јер иначе не би то била инвазивна биљка. Из резница се добија клон, али поступак није увек успешан, све зависи од сорте. За сваки случај треба узети већи број резница од жељеног. Од свих варијанти размножавања најбоља је кинеска положница. У потпуности и увек је  успешна за све врте винове лозе. 
      У данашње време пестицида, посебно оних системских, појести никад испрскан грозд је привилегија. Укус је некоме можда чудан, али у бобици су и  лековита органска једињења којих нема у  домаћем грожђу, тако да сматрам да је небитно да ли је сладак или кисео. Листови су такође непрскани, а и они су лековити, ако никако другачије добри су за сармицу.
     
« Poslednja izmena: 19. Jul 2018., 15:04:35 dragant »

*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
Odg: Самоникла винова лоза (wild grape)
« Odgovor #2 poslato: 08. Septembar 2018., 06:47:21 »
      Пробао сам гроздове и изненађујуће су слатки.

*

dragant

  • *****
  • 1003
  • Lokacija: Beograd
Кинеска положница
« Odgovor #3 poslato: 17. Septembar 2018., 19:05:35 »
     Размножавање лозе положницама је због филоксере практично нестало, али за размножавање дивље лозе још увек има смисла. Метод кинеске положнице даје најбоље резултате и помиње се у скоро свакој књизи о виноградарству. Ту је увек и пригодна илустрација, а ни из текста, ни из цртежа никада није јасно како се она правилно ради. Тек сам у једној књизи написаној крајем деветнаестог века сазнао у чему је ствар.
     У пролеће, пре кретања вегетације се ископа канал, рецимо двадесет пет сантиметара дубок и дуг колико и положница. Канал се напуни плодном земљом до дубине десетак сантиметара испод површине земље. Ластар - положница  се постави да буде у каналу, али изнад земље. То је важно. Крене тако вегетација, крену да расту и ластарићи са положнице и када достигну висину десетак сантиметара затрпају се толико да се канал у потпуности затрпа. Након затрпавања ластарићи ће пустити корене.
     Као и за сваку другу врсту положнице, нега је редовно заливање. На јесен се све пажљиво откопа, положница се исече на одреске, а на сваком одреску је нова лоза са добро развијеним кореном. Пажљиво, да се што више сачува корен, нове лозе се ископају и засаде на стално место

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.