Zaštićene vrste u Srbiji

[Suzana]

Na teritoriji Srbije raste čak 215 urgroženih biljnih vrsta, neke od njh se nalaze pod strogim režimom zaštite. U Evropi postoji šest bioregiona od kojih je pet na teritoriji Srbije. Područje na kome rastu karakteristične, geografski odvojene grupe prirodnih zajednica zovu se bioregion. Iako imamo tu čast da živimo na teritoriji neverovatnih bioloških retkosti i raznolikosti, prilično smo nemarni prema svom okruženju. Među ovim biljnim vrsta nalaze se i one koje su preživele poslednje ledeno doba ili čak i živi fosili iz doba tercijera.


Na ovoj slici je jedna od tih ugroženih vrsta, možda i najugroženija, je i veoma poznata PANČIĆEVA OMORIKA - Picea omorika, svima poznata kao endemska vrsta Podrinja, zapadne Srbije i isočne Bosne. Ime je dobila po srpskom botonačaru, za koga verujem da smo svi čuli, Josifu Pančiću, koji ju je i otkrio na planini Tari 1875. godine. To je jedan od živih fosila iz doba tercijera i prava je naučna zagonetka. Veoma je osetljiva na dejstvo čoveka u njenom prirodnom staništu, a ipak i veoma otporna i tolerantna vrsta u zagađenim gradskim uslovima.


Na ovoj slici prikazan je RUNOLIST - Leontopodium alpinum, zaštićena i retka biljka u celoj Evropi ne samo kod nas. Raste na veoma nepristupačnim, kamenitim planinskim liticama, a kod nas se moženaći samo na Kopaoniku. Neobičnom je čini uočljiva i karakteristična cvast koja podseća na šapu lava, otuda i potiče njeno ime (leon - lav i podion - nožica na grčkom). Strogo je kontrolisana vrsta, a veoma je pogodna za sdnju u kamenim baštama.


Na ovoj slici je STEPSKI BOŽUR - Paeonia tenuifolia, sa veoma lepim i karakterističnim crvenim cvetovima i paperjastim listovima koji ne samo što krase samu biljku, već i peskovita i suva staništa u Deliblatskoj peščari. Sem što je veoma lepa i dekorativna ona je i lekovita po čemu je poznata još iz davnina, a to je još jedan od razloga njenog nestanka.

[Jovo]

Mislim da je bitno pomenuti ovu ugrozenu vrstu koju mnogi vade iz prirode i nose u svoja dvorista,mada je kod mene bas dosta zastupljena i u prolece citave livade pozute kad ona procveta.


Jagorcevina - Primula vulgaris je ugrozena biljna vrsta. Ljudi je sakupljaju zbog lepi cvetova. Postoje brojni hortikulturni oblici koji se upotrebljavaju u dekorativne svrhe. Spada medju najranije proletnjice o cemu govori i njeno latinsko ime - lat. primus znaci prvi, dok lat. vulgaris znaci obican, svakodnevan.

[Suzana]

GOROCVET (Zečiji mak) - Adonis vernalis, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ljutića a rasne na peskovitim staništima i sušnim livadama. Kao i Stepski božur najraspostranjenina je u Deliblatskoj peščari (Evropskoj sahari) a od 1978. godine je i zaštićena vrsta. Veoma je dragocena zbog svoje lekovitosti a koristi se u proizvodnji lekova protiv srčanih oboljenja, zbog čega je najverovatnije skoro isprebljenja. Nemojte dozvoliti da vas prevari svojom lepotom i lekovitošću, ova biljka je veoma otrovna.


SRPSKA RAMONDA - Ramonda serbica, je višegodišnja zimselena zeljasta biljka, ne samo da je endemska vrsta, već je preživala poslednje ledeno doba - tercijarni relikt. Najviše joj odgovaraju pukotine u krečnjačkim stenama a na teritorije Srbije je zaštićena kao prirodna retkost. Za ovu biljku je interesantno da, iako se potpuno osuši i tako osušena provede više meseci, može ponovo oživeti kada se zalije. Ovu biljku je, kao i Pančićevu omoriku, pronašao poznati prirodnjak Josif Pnačić 1874. godine, on joj je i dao ime.

[Suzana]

Molim sve koji imaju možda svojih slika ovih, ili nekih drugih biljaka za koje pouzdano znaju da su zaštiteće nek okače sličicu sa kratkim opisom bijke.

Inače, radi lakšeg snalaženja evo još nekih podataka: 1999. god. urađena je naučna publikacija Crvena knjiga flore i faune Srbije (I tom sadrži preliminarnu listu najugroženijih biljaka) prema kriterijumima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Pojedine vrste bijaka su istovremeno stavljene i na svetsku i evropsku Crvneu listu.

[Yuli]

Kockavica sa Ovčara

 

Nedavno je na samom vrhu Ovčara, Miloš Popović, član biološkog društva Dr Sava Petrović iz Niša, kao učesnik male prirodnjačke ekspedicije,  otkrio nalazište retke i zakonom zaštićene biljne  vrste iz roda Fritillaria, u narodu poznate kao košutica ili kockavica. Ove biljke pripadaju porodici Ljiljana. Ime roda dolazi od grčke reči fritillus što znači „čaša za bacanje kocke“ na osnovu šara na cvetu. U Srbiji raste 5 vrsta ovog roda. Ime kockavica su dobile po šarama nalik šahovskoj tabli koje se nalaze na cvetu. Iz ovog roda, cveće se često uzgaja za hortikulturne potrebe pa se vidja po baštama.

Upućuje se apel planinarima da u prirodi ne beru cveće i tako sačuvaju floru Srbije.




Zahvaljujemo se Milošu Popoviću na snimcima ove lepe i retke vrste cveća.

 dr Miroslav Demajo

Predsednik Komisije za zaštitu prirode



 

Beograd, 06.05.2010.

[Suzana]

Mnogo mi se dopada, pa sam iz tih razloga jesenas od Flore kupila pakovanje 5 lukovica-gomolja ovih kockavica, Nisam ponela papirić gde sam obeležila šta sam gde sadila pa nisam sigurna da li su i one krenule. Nadam se da će ih biti na proleće pa da se i ja hvalim slikama mojih.

[olgica]

SRPSKA RAMONDA - Ramonda serbica, je višegodišnja zimselena zeljasta biljka, ne samo da je endemska vrsta, već je preživala poslednje ledeno doba - tercijarni relikt. Najviše joj odgovaraju pukotine u krečnjačkim stenama a na teritorije Srbije je zaštićena kao prirodna retkost. Za ovu biljku je interesantno da, iako se potpuno osuši i tako osušena provede više meseci, može ponovo oživeti kada se zalije. Ovu biljku je, kao i Pančićevu omoriku, pronašao poznati prirodnjak Josif Pančić 1874. godine, on joj je i dao ime.

 Legenda kaže da je uvaženi dvorski lekar Sava Petrović bio očaran lepotom kraljice Natalije i u njenu čast promenio ime ove biljke u Natalijina ramonda (lat. Ramonda nathaliae).

[olgica]

Cvet Natalije na reveru

Obeležje za novoustanovljeni državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, biće amblem sa cvetom Natalijina ramonda, sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije - Albanska spomenice.


izvor za sliku: Politika

Na inicijativu Kabineta predsednika Republike, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, Vlada je na sednici 2. novembra 2012. godine usvojila zaključak kojim se preporučuje da se novoustanovljeni državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar) - obeleži na vidljiv i upečatljiv način.

Kao likovno rešenje za amblem koji se nosi u sedmici pre Dana primirja i na sam dan praznika prihvaćen je cvet Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije - Albanska spomenice.

Natalijina ramonda je biljka koja raste kako u Srbiji, uglavnom na istoku, tako i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan.

Njena simbolika je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena - cvet nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, poznat je i kao cvet feniks - čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, Natalijina ramonda može oživeti, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

RTS, četvrtak, 08. nov 2012, 17:34 -> 11:09

[olgica]

http://youtu.be/BUAQ6hIvCI8

Učenička prezentacija lekcije za 4.razred osnovne škole iz "prirode i društva". Hajtić Jasmina , IV/2 , OŠ"Branko Radičević" , Novi Beograd

[Suzana]

Nije loše sobzirom da su radili osnovci.

Solidno odrađeno, što se nastavnika tiče - početak dobar, od polovine nadalje zbrzano, nema latinskih naziva biljaka, dobro je to što su svrstane po ugroženosti vrste (od najugroženijih ka menje ugroženim), no u svakom slučaju, bolje išta nego ništa.

Konačno se neko setio da to približi i deci, ja sam pokušala da dođem do primerka, makar i kopije, Crvena knjiga flore i faune Srbije al je nigde nisam uspela naći, ima nešto odlomaka iz nje po internetu, ali uglavnom su to najugroženijih 5-10 vrsta.

Nadam se da ću uspeti da nađem pomenutu knjigu ili bar spisak biljaka koje su ugrožene na teritoriji Srbije, inače u Srbiji postoji 215 ugroženih vrsta biljaka koje su stavljene pod najstrožiji režim zaštite.

[Yuli]

Ja sam oduševljena ovim radom, devojčica je učenica 4. razreda i verovatno je imala pomagača. Bez obzira na sve, raduje me činjenica da se u tom uzrastu obrađuje ova tematika. 

[minkiceza]

Zahvaljujem Olgici na postavci mog slajd-filma . Uploud-ovala sam ga na you tube iz razloga da budućim četvrtacima olakšam učenje, ali mi je još draže što ga gledaju i odrasli. Imala sam sreće da baš meni bude dodeljena ova lekcija za prezentaciju u power point-u. Na neki način ona mi je otvorila oči. Iako živim u prirodi (na rubu Novog Beograda, imam dva psa, šest mačaka, a tata u plastenicima gaji pedesetak hiljada saksija raznog cveća), do ove prezentacije nije mi se činila tako krhka i toliko zavisna od čoveka.

To je probudilo bunt u meni i svoj bes sam iskalila u literarnom sastavu koji je objavio kurir.  Ko želi da pročita neka sledi link   
http://www.kurir-info.rs/imam-sta-da-kazem-clanak-176040

[olgica]

Minkicezo, pročitala sam tvoj sastav i od srca želim da ti život ne otupi mladalačku oštrinu, da ne postaneš ista kao mi.
Kako se zove plastenik tvog oca, ima li sajt?

[Yuli]

Minkicezo, zauzela si dobar stav, od srca ti želim da ustraješ u svojim namerama.   

[minkiceza]

Rasadnik nema sajt jer proizvodi cveće za uglavnom već poznate kupce, ali ili je redovan na izložbama cveća (jedna se trenutno održava u holu doma sindikata i produžena je do četvrtka 6. decembra). Tata će danas (nedelja 2. decembar), svakom osnovcu koji se pozove na sajt "baštovanstvo", vrlo rado pokloniti po jednu mini ciklamu, neka samo pitaju gde je štand rasadnika "Suzana" iz Surčina.