Passiflora L. - Hristov venac

[askica]

Passiflora L - pripada prodici Passifloraceae, ime je latinskog porekla: passio - patnja, stadanje i flos - cvet.

To su uglavnom lijane, poreklom iz tropskog i subtropskog dela centralne i južne Amerike. Vole osunčane položaje, a moramo im se obezbediti i potpora. Razmnožavaju se reznicama, izdancima ili semenom.

Neke Pasiflore mogu da prezime u našim krajevima u bašti (Passiflora caerulea, Passiflora incarnata), ali većina ne podnosi mrazeve, za prezimljavanje treba im obezbediti svetlu negrejanu prostoriju, gde temperatura ne ide ispod 0 C. Ima preko 600 vrsti passiflora.

[Suzana]

     
Passiflora alata                         Passiflora Amethyst                          Passiflora Blue Velvet                     Passiflora edulis

U Americi i Africi raste preko 600 vrsta. Mogu biti jednogodišnje ili trajne zeljaste biljke, često i penjačice krupnih ili prstastih listova. U lisnim pazušcima razvijaju vitice, kojima se penju i uvijaju oko stubova ili drugih podloga. Cvasti su sastavljeni od mnogobrojnih cvetova često u obliku grozda. Cvet se sastoji od pet latica i pet listića venca, koji se međusobno smenjuju. U sredini cveta je obojena "korna", skup zvezdastih niti, koje daju cvetu posebnu draž. Na delu koji nosi koronu nalazi se i pet prašnika, a na vrhu tri tučka. Dno cveta je oblikovano za čuvanje nektara. Mnoge vrste su ornitofilne (oprašivanje obavljaju ptice) i one nemaju mirišljave cvetove. Cvetovi mnogih vrsta opojno mirišu, neke na vanilu, ove mirišljave oprašuju insekti.

U tropskim krajevima je to plantažna biljka koja se gaji radi divnih ukusnih plodova ( Passiflora ačata.Passiflora edulis..).

     
Passiflora edulis - plod                 Passiflora foetida                          Passiflora Incense                      Passiflora maliformis

Najpoznatija je Passiflora coerulea - svetlomodrih cvetova i petodelnih listova, cvet je beličaste boje, a samo venčić ispleten od finih niti je modar. U jednoj sezoni izboji mogu narasti i do 3 m dužine, a kod nekih vrsta i više od 5 m. Passiflora quadrangulans je najosetljivija od svih i ne može se gajiti napolju već samo kao saksijska biljka, traži temperaturu 16-18 C. Neke vrste mogu opstati i napolje tokom zime, ali ih obavezno treba pred zimu zaštiti.

Sve otpornije vrste mogu prezimiti u prostoru koji je svetao i na temperaturi 3-7 C, one osetljivije traže minimalnu temperaturu 12-15 C. Kad lišće počne otpadati, znak je da biljka miruje.

Presađuje se u martu, može i u baštensku zemlju uz dodatak malo ilovače i peska, blago kisela ph 5-6,5. Pre toga se ošišaju izboji na 3-7 okca, iz njih će izbiti čvrsti novi izboji, koji će dati obilje cvetova. Treba rednovno i umereno zalivati odstojalomvodom, a zimi tek malo da se zemja ne presuši. Prihranjuje se od marta do avgusta jednom nedeljno tečnim đubrivima. Ako su mladi izboji previše gusti, treba odseći suvišne (birati slabije), tako će ostali dobiti više svetla, pa će i cvatnja biti bujnija. Biljci treba obezbediti odgovarajuću potporu uz koju će se penjati.

Razmnožava se poludrvenstim reznicama sa po dva para listova u peskovitoj podlozi pod zvonom od februara do aprila na temperaturi od 16-20 C. Seme biljke se nalazi u slatko-kiseloj sluzavoj žalatinastoj jestivoj smesi. Traži dosta sunca.

     
Passiflora piresii                         Passiflora quadrangularis                      Passiflora vitifolia                  Passiflora  var. Lady Margaret

Bolesti i štetočine:
- Na vratu korena može se pojaviti rak a prouzrokuje ga Agrobacterium tumifaciens (živi u zemlji). Do zaraze dolazi ako je biljka prilikom sadnje ili presađivanja oštećena (napravljena rana). Da se to ne bi desilo, biljku presađujemo u dezinfikovanu zemlju ili supstrat.
- Za ove biljke je posebno opasan crveni pauk.
- Mlade izboje rado napadaju lisne vaši.

[askica]

JA ih imam dosta i prezadovoljna sam njima obozavam ih imaju prelep cvet

[nenobilja]

divne su i ovako na slikama. kada bih zeljela da se izgubim to bi sigurno bilo na nekoj plantazi ovih ljepotica.

Askice koje vrste imas. stavi nam neku slicicu da ih vidimo.kazu da su im plodovi jestivi jesili probala.

[Jeca 019]

Suzana, slike su božanstvene 

Ovo je biljka iz džungle, pa joj morate obezbediti odgovarajuće uslove. Iako se lako prilagođava, pasiflora nikako ne treba da pati.
Pasiflora, gospodinova kruna, marakuja....
Postoji više naziva i vrsta ove zimzelene penjačice, koja u idelanim uslovima može da naraste  do 9 metara godišnje. Ukoliko želite ovakvu "divljakušu" u svom domu, morate da joj obezbedite optimalnu temperaturu 20-28 C, i relativnu vlažnost vazduha 60-70%. Idelano bi bilo da svaku vrstu pasiflore držite u sobi ili zastakljenim prostorijama koje se greju, ali da to ne bude centralno grejanje, jer ćete trošiti mnogo vremena i energije na orošavanje i povećanje vlažnosti vazduha.
Ukoliko niste u mogućnosti da ovako veliku biljku držite u zatvorenoj prostoriji, možete je gajiti i u bašti, s tim što će joj tokom zime biti neophodna zaštita. Pasiflora izdržava temperature i do -2 C, a ako hladnoća potraje duže vreme, počeće da joj opada lišće, a stabljike mogu da se smrznu. Ako joj je donji deo stabla zaštićen, biljka će prebroditi niske temperature i na proleće će obnoviti izdanke. Smrznute delove orežite, a iz korena će se oformiti mladice za nove grane.

Plod pasiflore je jestiv, ima karakterističan ukus i miris, ali ne očekujte da će vaša imati plodove ukoliko je gajite u bašti. U uslovima naše umereno-kontinentalne klime može se gajiti isključivo u stakleniku ili na zastakljenoj terasi, u kontrolisanim uslovima, pre svega na određenoj temperaturi i vlažnosti vazduha.
Pasifloru, bez obzira na vrstu, treba saditi u velike saksije prečnika 35 cm. Da biste joj omogućili normalan rast i razvoj, neophodno je nabaviti supstrat najsličniji zemlji iz koje raste u prirodi, dakle, plodnom tlu džungle. Pripremite bogatu, ali rastresitu zemlju koja sadrži dosta organskih materija i azota. Idealno bi bilo da koristite dosta domaćeg komposta i malo azotnog đubriva, te da u zemlju pomešate perlit sitne granulacije, jer će zemlja tako biti rastresitija, a samim tim se povećava aeracija korena i prohodnost vode. Takođe, perlit ima jaku moć apsorpcije, pa će vezati vodu i zemlju duže držati vlažnom, zbog čega biljku nećete morati često da zalivate, što podstiče ispiranje hranljivih materija iz supstrata.

Da bi vaša biljka dobro cvetala, mora da ima dovoljno svetla, a da biste pospešili njen rast, u proleće orežite glavne izdanke za trećinu njihove dužine. Bočne izdanke ne orezujte jer se na njima formiraju pupoljci.

SAVET: Najviše nedoumica u vezi sa pasiflorom odnosi se na zalivanje. Biljku treba zalivati obilno, leti svaki drugi dan, a zimi, ako miruje na 5 C, dovoljno je na sedam do deset dana. Ukoliko je u toploj prostoriji, zaliva se svaki drugi dan.

                                                                                                        Goran Popović
                                                                                                 Stručnjak za uzgajanje cveća.

[lolita]

Ovako pasiflora raste:

Ovo su plodovi:

...ubrala sam jedan cvetak izuzetak sa pupoljcima.

[lolita]

Plodovi imaju tvrdu koru. Više liče na one ukrasne tikvice, a imaju oblik kruške. Sad mi je žao što nisam jedan presekla da vidimo kako izgleda iznutra. Nisam znala da su jestive (sad sam tek pročitala).

[olgica]

Jestive su i Grćkoj je bilo voćmih jogurta i sokova gde je marakuja u kombinaciji a kod nas ima da se kupi čaj


ovako izgleda presek ploda:


a evo jednog recepta za jogurt od marakuje:
http://www.gastronomija.info/index.php?sta=recept&no=4305&ime=Jogurt%20od%20marakuje

[Tatiana]

I moja trenutno ima jedan cvet.   

                               

                               

[Tatiana]

Prva passiflora iz semena 

                         

Seme je bilo potopljeno u mlakoj vodi 48h.
Niklo posle 18 dana.

[Suzana]

  kreću već i prvi listići. Tatiana, svaka ti čast 

[baner]

Ja jos nisam potapao u vodu,znaci da ga ne ocekujem pre pocetka aprila.Sta mislite na iznosenje na sunce tokom dana i na kojim temperaturama?

[askica]

Tatiana super

[Tatiana]

Hvala Suzana, hvala Askice    .

Sta mislite na iznosenje na sunce tokom dana i na kojim temperaturama?

Jel misliš na iznošenje saksije sa posejanim semenkama ili... .
Ja sam držala saksiju, pokrivenu providnom folijom na radijatoru dok biljčica nije nikla.

[baner]

Ma da tako,prosle godine sam sadio u sobnim uslovima i lepo je nikao i samo se za 2 nedelje osusi .Sad sam mislio da idem nekim prirodnijim procesom :pitanje:pa reko da sunce malo po malo greje celu saksiju sa semenom a kasnije da unosim