Camellia - Kamelija

 

   
Plemeniti cvet kamelije spoj je lepote anemone, elegancije ruže i profinjenosti orhideje. Ne kaže se uzalud za kameliju da je cvet nad cvetovima.

   
Njena magičnost i posebna lepota stogodišnja je inspiracija pisaca, pesnika i slikara. I Sarah Bernard svoju svetsku slavu zahvaljuje kameliji, "Dami s kamelijama" Alexandera Dumasa.
Prvi put kamelija se spominje 1725. prije Krista, kad je kineski car objavio da je čaj od listova kamelije, kineski čajevac, Camellia sinensis, njegovo omiljeno piće. Na Dalekom istoku kamelija prati puteve budističkih svećenika, postaje religiozni simbol, sadi se u hramovima i na grobljima. I danas se nalazi u budističkim hramovima, npr. u Kyotu u Japanu.
Kameliji je pradomovina Azija; od Koreje na severu, Japana na istoku, Nepala na zapadu i Vijetnama na jugu. Kameliju smatraju najstarijom kultivisanom biljkom na svetu. U prirodi je nađeno nešto više od dvesto divljih, osnovnih vrsta kamelije, a danas postoji čak nekoliko hiljada vrsta.
Evropa je kameliju upoznala pre tristo godina kada su iz Japana Portugalci, Englezi, Nijemci i Francuzi, u vječnoj trci za zaradom, dopremili japanski čajevac, Camellia japonicu, kao sirovinu za proizvodnju čaja. Ali, pokazalo se da evropska klima i evropski ukus ne prihvata proizvodnju čaja od kamelije.Ipak uočena je njena lepota, pa se razvio uvoz kamelija. Zahvaljujući kineskim botaničarima koji su nesebično podijelili biljni materijal i znanje o kamelijama, danas se proučavaju nove vrste.
Nedugo nakon "evropske premijere", kamelija se pojavila i u našim krajevima, u Opatiji i u dubrovačkom primorju.

Vreme cvetanja kamelije
Kamelije cvjetaju u vrijeme kada u bašti imamo malo cvetnih senzacija, a to je jesen, zima i rano proleće, dakle razlikujemo kamelije jako rane cvatnje- od rane jeseni do rane zime; rane- od zime do ranog proljeća; srednje- u proljeće; i kasne cvatnje- u kasno proljeće. Paleta boja je velika: sve nijanse ružičaste, od nežne do snažne jake crvene, bele, šarene, s tačkicama ili pegama.

Vrste kamelija
Imamo tri  osnovna tipa:
Camellia japonica, danas je najraširenija i najpristupačnija vrsta kamelije. Možemo je naći i u našim rasadnicima i prodavaonicama. Tu vrstu karakteriše veliki cvijet, i do 15 cm, za razliku od malih crvenih cvjetova originalne vrste. Botaničari su razvili  niz hibrida te vrste, od sasvim belih do crvenih, šarenih, tačkastih i sl. Relativno se lagano uzgaja i u baštama i u zatvorenim prostorima.

   
     
Camellia sasanqua, u prevodu cvet planinskog čaja, došla je u Europu s japanskog ostrva Kyushu. Jača i otpornija od Camelliae japonica lagano se prilagodila novim uslovima. Nosi manje cvetove i manje listove od svoje prethodnice. Njena originalna boja cveta je bela, a danas je još razvijena brilijantno ružičasta te duboko crvena boja rubina.

 
   
Camellia reticulata stiže iz kineske provincije Yumman. Omogućila je uzgoj niza hibrida mnogo otpornijih na sunce nego Camellia japonica. Ta kamelija zahtijeva mnogo pažnje pri sadnji i uzgoju. Za nju se opredijelite ako želite u bašti imati raskošnu biljku odevenu u proljeće velikim cvetovima duginih boja, nalik leptirima. Za takvu ljepotu isplati se i dodatno pomučiti, to je kamelija za ambiciozne vrtlare!

 

Mesto sadnje
Kamelija je cvet senke! Voli tople, ali vlažne kutke, vaše bašte, zaštićene od jutarnjeg jakog sunca i suvog vetra. Idealno joj je mjesto u senci velikih stabala. Hladnoću dobro podnosi, a pojedine vrste kamelija procvetat će i pod snegom!
Naravno, od izrazito niskih temperatura potrebno ju je zaštititi pokrivačem od slame ili šiblja. Da bi kamelija uspešno rasla u bašti, moramo usmeriti pažnju na to da tlo bude dobro drenirano tako da oborine dovoljno brzo otiču i ne stvaraju mulj oko biljke. Korenu biljke potreban je kiseonik, a natopljena zemlja sprječava aeraciju. Samo jedan dan ležanja vode oko kamelije može uzrokovati ozbiljnu štetu.

Kamelija voli kisela tla

Kamelija je poreklom iz humusom bogatih zelenih šuma i planinskih krajeva Azije, pa joj je za uspešan rast potrebno osigurati što sličnije uslove. Ako je prirodno tlo porzračno, potrebno ga je pomiješati s dosta kiselim tresetom i stajskim gnojivom. Kiseli treset pridodan dodatak ilovači stvoriće kiselost tla koju kamelija voli. Ako je tlo od čvrste ilovače, dodajte malo peska, treseta i gnojiva, kako bi se postigla potrebna prozračnost.  Idealna kiselost tla za kameliju između 6,5 i 4,5 pH.

Dašak ekskluzivnosti i u kući
Pravi ljubitelj kameliju drži i u kući. To je moguće jedino ako u stanu nemate centralno grijanje. Kameliji godi hladnoća, nikako suv i topao vazduh. Odaberite svetlo, ali ne jako sunčano mesto u stanu. Kamelija voli mir, svoj kutak, pa je nemojte seliti po kući. Kako kamelija voli vlažnost, s vremena na vreme prskajte  mlakom vodom lišće i pupoljke, a zemlju vlažite. Zimi je ne zalivajte obilno. Preporučujemo zalivanje odstajalom vodom ili kišnicom. Ne zaboravite da koren kamelije ne sme ležati u vodi! Sve vaše napore i pažnje kamelija bogato uzvraća cvetnom, senzacijom tokom hladnih i tmurnih zimskih meseci.

Iz knjige: "Moj vrt - moj ponos", Darko Gjurgjan

14. decembar 2011.
 

10. januar 2012.

Lolita. prekrasne su, izgleda da te vole kad ti tako lepo napreduju. 

 
      Volim i ja njih!
  Slikaću svaku veću promenu, i ovde ću da ih pokazujem. Jedva čekam da se i bela i bordo otvore...ali one izgleda imaju kade. Ne žuri im se. Pupoljci su još sasvim mali.

Dali neko zna kako se razmnozavaju kamelije meni je san da imam jednu ali mi je cena malo visoka a ne bih da kupujem ove iz uvoza.

Znamo askice. Reznicama.  I ove naše će na proleće da padnu pod nož. Biće pokušaj ožiljavanja. Ako uspe, eto tebi jednog lepog poklona. Nećemo te zaboraviti. Samo da uspe ožiljavanje.

Kamelija se oziljava reznicama, ljeti. Obavezna upotreba hormona, kiseli supstrat, vlaga, plastenik. Uzme se reznica kojoj se otkine list, umoci u supstrat i ubaci u zemlju jedno 7-8 cm. Iznad zemlje se ostavi jedan ili dva lista koje presjeces napola. Ozili se za jedno 2-3 mjeseca, ali sporo raste.

Kamelija se oziljava reznicama,ljeti.Obavezna upotreba hormona,kiseli supstrat,vlaga,plastenik.Uzme se reznica kojoj se otkine list ,umoci u supstrat i ubaci u zemlju jedno 7-8 cm.Iznad zemlje se ostavi jedan ili dva lista koje presjeces napola.Ozili se za jedno 2-3 mjeseca,ali sporo raste.

Dado, hvala, 

koliko treba da je kiseo supstrat?
Da li odgovara gotov (Štekmedium -Klasmanov), ili da ga zakiselim  sa još malo Litvanca?

Kupili smo u rasadniku četinara "ŽAK" u Pločicama (o tome ima u temi "rasadnici"). Kupili smo 3 komada: Bordo (crveni), beli i ovaj rozi. Platili smo 40 eu po komadu, zbog toga što smo kupili tri i još mnogo drugih biljaka. Inače koštaju 50 eu. Skupo jako, ali hoćemo da pokušamo malo da radimo egzotiku pored balkonskog.

Skupo jako, ali hoćemo da pokušamo malo da radimo egzotiku pored balkonskog.

I Bog da vas vidi, a i nas s vama  Ja nudila bugenvilije, da se niste predomislili?

Camelije su dobile ime po imenu lekara-botaničara Georga Josepha Camellusa (1661-1706.), koji je radio i izučavo biljni sve na Filipinima, iako nikada nije opisao ni jednu vrstu kamelije. Na Sredozemlju je možemo naći po parkovima.

To je biljka koja ne voli premeštanja. Traži redovno zalivanje jer i kratko vreme bez vode može pogubno delovati na biljku. Kada cvetovi precvetaju treba ih ukloniti. Od decembra do maja prihranjuje se dva puta mesečno kiselim đubrivima. Odgovara joj zemljište pH 4-4,5. Dobro je kada prođe opasnost od mrazeva izneti biljku napolje u blagu senku. U toku maja meseca dolazi do zametanja cvetnih pupoljaka nakon čega biljka miruje. Tada se zaliva redovno ali po malo. Pre mrazeva treba biljku skloniti na svetlo, negrejano mesto gde će da prezimi.

Krajem leta, kada kod kamelije dolazi period mirovanja treba je presaditi, starije biljke svake 2-3 godine, mlade svake godine, u smešu 3 dela baštenske zemlje, 2 dela treseta i 1 deo peska ili perlita. Tom prilikom biljka se i oreže i formira lepa ujednačena krošnja, a od skraćenih grančica se mogu napraviti reznice za ožiljavanje. Mogu se ožiljavati u vodi, ali je bolje i uspešnije na sledći način:

Reznice kamelije se teško zakorenjuju bez hormona za ožiljavanje. Za ožiljavanje im je potreba tempertura od 18-21 C i  8-10 nedelja u vlažnom zemljištu i pokrivenoj posudi (temperaturu povećati na 25 C nakon tri nedelje). Najuspešnije se ožiljavaju u avgustu, ali tada biljke teže prezimljuju. Za reznice je najbolje uzimati vržne grančice sa tri lista. Zemlja mora biti propusna, mešavina perlita i treseta. Na tu dobijenu podlogu naredne godine u januaru, obavlja se kalemljenje. Temperatura mora biti oko 18 C uz dosta vlažan vazduh, dok plemka ne priraste.

- Napadaju ih voštane vaši (Pseudococcus) kao i lisne vaši.
- Od tvrde vode biljka može dobiti žute pege po lišću.

iz knjige CVEĆE U KUĆI
ing Aleksandar Sigunov

Kod mene su sadnice preko metar visine oko 15 eura.Ne treba da vise zakiseljavas stekmedium.Inace lako se primaju,ali isprva sporije rastu.

Dadoxxl,to je jako povoljna cena 
Lolita,super je ideja baviti se proizvodnjom egzotičnih biljaka tim pre što kamelija stvarno nema mnogo u ponudi kod nas....barem ja nisam viđala 

Evo našla sam još nešto zanimljivo o Kamelijama, što verovatno retko ko kod nas zna.

Camellia sinensis - sinonimi su: Zeleni čaj, Crni čaj, Indijski čaj, Ruski čaj, Indijski čaj. Njegovi listovi i cvet beru se u martu, kada su listovi sasvim mali. Od načina dalje prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni čaj.

"Lekovito delovanje: svojim blagotvornim delovanjem zeleni čaj može sprečiti nastanak malignih oboljenja prostate, a može i popraviti stanje već obolelih osoba. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobijenih iz listova biljke zelenog čaja, pokazalo se da smanjuje nivo triglicerida i LDL holesterola u krvi, a time smanjuje opasnost od bolesti kardio-vaskularnog sistema i ateroskleroze. Listovi zelenog čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija u usnoj duplji koje izazivaju karijes. Čaj sadrži i znatnu količinu minerala (kalijuma, bakra, gvožđa i mangana). Sadrži malo teofilina i teobromina. Deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ograničava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane. Ekstrakt čaja se koristi za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina kao i za lečenje akni. Umiruje i opušta. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želudca i pluća." (tekst je uzet iz brošure "Kompanija Tentorium (Rusija) bavi se proizvodnjom i prodajom preparata na bazi pčelinjih proizvoda i bilja)

Mislim da ne mogu na našim minusima vani, upravo zato što rano pupaju i cvjetaju i naravno da im minusi ne odgovaraju, ali mogu u saksiju pa unositi i kad prestanu mrazevi treba ih iznijeti, možda postoje kultivati i za našu klimu, ne znam, nisam čula.