Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 400

Autor Tema: Tilia sp. - Lipa  (Pročitano 5330 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2922
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Tilia sp. - Lipa
« poslato: 29. Januar 2012., 21:41:34 »

Cvasti lipe se sakupljaju po lepom i sunčanom vremenu

LIPA
Tilia sp. L.
FAMILIJA: Tiliaceae
Narodna imena: Diolja lipa.

Lipa je rasprostranjena u umerenoj zoni severne hemisfere. U visinskom pogledu pretežno je rasprostranjena u nizijskom i brdsko-planinskom pojasu. Kod nas je zastupljena u mešovitim lišćarskim šumama i lugovima, najčešće u zajednici kitnjaka i običnog graba, a dopire i do pojasa mešane šume bukve i jele. Vrlo je cenjena dekorativna vrsta, te se često sreće po parkovima i naseljima.

Botaničke osobine
U našoj zemlji u spontanoj flori rastu 4 vrste lipa, ali se najviše koriste Tilia cordata Mill (sitnolisna, kasna lipa), Tilia platyphyllos Scop, (krupnolisna, rana lipa). To je visoko listopadno drvo, široke i guste krošnje. Listovi su spiralno raspoređeni, srcastog oblika, veliki, po obodu testerasti, pri osnovi nesimetrični, a na vrhu zašiljeni. List krupnolisne lipe je dlakav sa obe strane, sa naličja bleđi i u uglovima nerava sa Čupercima beličastih dlačica. Kod sitnolisne lipe list je manji, sa lica tamnozelen i go, dok je sa naličja svetlozelen i u uglovima nerava sa čuperkom rđastih dlačica. Cvetovi su dvopolni, pravilni, obično 5-to člani, u gronjama, sa priperkom koji je srastao sa peteljkom cvasti. Kod sitnolisne lipe cvetovi su aktino-morfni, po 5-15 zajedno, a kod krupnolisne li­pe su nešto krupniji, grupisani obično po 3 za­jedno (2-5). Cveta u junu i julu, s tim što krup­nolisna lipa cveta oko dve nedelje pre sitnoli­sne. Lipa je zbog mirisnih cvetova odlična medonosna biljka. Plod je složen oraščić koji se sastoji od više sitnih sinkarpnih orašica.

Hemijski sastav i upotreba
Cvet lipe sadrži preko 1% flavonoida i to najviše hiperozida, potom sluzi, tanine, 0,02% etarskog ulja čiji je glavni sastojak farnezol,
šećere i dr.

Lipa se koristi najčešće u obliku čaja (infuza) kod prehlada i infektivnih oboljenja disajnih organa praćenih visokom temperaturom, za preznojavanje, protiv grčeva i za umirivanje bolova, kao vrlo blago sredstvo. Deluje kao dijaforetik, diuretik, stomahik. Izaziva znojenje, pospešuje lučenje mokraće i reguliše stolicu. Ima blago sedativno i spazmolitično delovanje. Upotrebljava se za izradu kozmetičkih preprata, u obliku aromatične vode kao i za spravljanje jela. Masno ulje lipe je slično maslinovom, a dobija se hladnim ceđenjem semena. List lipe je sastojak raznih čajeva, a upotrebljava se i za spravljanje specijaliteta u kulinarstvu.


List lipe je sastojak raznih čajeva

Sakupljanje
Cvasti lipe (Tilia flos) se sakupljaju po lepom i sunčanom vremenu, kada se 2/3 cvetova u cvasti rascvetalo, tj. u toku maja. Cvast se bere zajedno s priperkom, i suši u tankom sloju u hladovini ili u sušnici na 40°C. Sušenje treba izvesti što brže i što bolje, kako bi se dobila kvalitetna droga. Osušena droga je žutozelene boje, prijatnog mirisa, sluzava, sladunjavog i pomalo oporog ukusa. Droga se čuva dobro zapakovana (najbolje u balama), ali ne duže od godinu dana.

Od 4 kg svežeg cveta može se dobiti 1 kg suvog.

Droga Tiliae flos – cvet lipe je oficinalna prema Jugoslovenskoj farmakopeji IV.

                       Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
                        (Gajenje, sakupljanje, upotreba)
                       Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
                       Izdavač: "Partenon", Beograd, 2002.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Tilia sp. - Lipa
« Odgovor #1 poslato: 30. Januar 2012., 14:16:01 »
Tilia cordata Mill. - u narodu je zovu još i: bela lipa, sitnolisna lipa, kasna lipa, lipolist.


Slikano kod sportsko rekreativnog centra "Millenium" u Vršcu, jun 2011. godine

Visoko listopadno drvo sa gustom krošnjom, koje može da naraste i preko 25 m visine. Kora na deblu starijih stabala je crnkastosiva i uzdužno duboko izbrazdana. Listovi su na dugoj peteljci, okruglasti, sa srcastom bazom, 5-8 cm dugi i isto toliko široki, testersto nazubljeni, sa čupercima smeđih dlačica u uglovima žila, odozgo tamnozeleni, a na naličju svetliji, plavkastozeleni. Listovi sterilnih izbojaka mogu biti i znatno krupniji, do 15 cm dugi.

Raste pojedinačno u svetlim hrastovim i bukovim šumama i do 1200 m n.v.. Poznata je u više varijeteta. Često se sadi po drvoredima i parkovima.

Cvetove treba brati zajedno sa braktejama (Upriprercima) čim lipa počne cvetati, a sadrže sluz, treslovinu, eterična ulja, flavonske glikozide, šećer, vitamin C i karotin. Miris cveta lipe potiče od seskviterpenskog alkohola farnezola. Od osušenog lipovog cveta priprema se blago aromatičan čaj, koji se upotrebljava i kao sredstvo za izazivanje znojenja a i kao popularni narodni lek kod mnogih bolesti.

Sasvim mladi, tek otvoreni listovi u kojima ima najviše sluzi, skroba, šećera i vitamina C, mogu se upotrebljavati kao povrće, za salate ili variva. U nekim zemljama listove stavljaju u sendviče sa maslacem. A mogu se pripremiti i veoma ukusne sarmice. Potrebno je: 500 g belog kukuruznog brašna, 3 dl jogurta, 3-4 kašike kajmaka, mlado lišće lipe, suvi biljni začin, so po ukusu. Priprema: Listove lipe popariti vrelom vodom i ostaviti da se ocede. Brašno posoliti, dodati biljni začin i zamesiti sa jogurtom i 2 kašike kajmaka (masa mora biti tvrda). Zavijte sarmice, poređajte ih u vatrostalnu posudu i ispecite u rerni. Vruće sarmice prelijte preostalim kajmakom.

Jednako kvalitetan i lekovit čaj može se spremati i od cvetova rane ili krupnolisne lipe - Tilia platyphyllos Scop. koja raste na sličnim staništima, a cveta dve nedelje ranije, a pčuperci dlaka u uglovima žila su beličasti. U našoj zemlji i okruženju raste još nekoliko samoniklih vrsta lipe, no njihovi se cvetovi ne skupljaju jer ne daju kvalitetan čaj, niti imaju taj jak karakterističan miris.


Slikano kod sportsko rekreativnog centra "Millenium" u Vršcu, jun 2011. godine

Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije čaj ove biljke, toplota sunca ulazi u njegov organizam, izaziva znojenje i oslobađa telo groznice i štetnih materija. Osim ove lekovite osobine, lipa se u narodnoj medicini koristila i u slučaju drugih zdravstvenih tegoba, pa čak i anksioznosti i nervoze, iako klinička ispitivanja nisu potvrdila tu lekovitu osobinu lipe.

Istraživanja su potvrdila da čaj od lipovog cveta pomaže onima koji imaju blage probleme sa bešikom, uznemiren stomak ili dispepsiju (loše varenje), kao i gastrokariološki sindrom (prekomerna količina gasova dovodi do toga da želudac pritiska donji deo srca). Čaj od lipe je efikasan lek za probleme sa probavom, a lipov med je veoma cenjen takođe zbog svoje lekovitosti.

Topao čaj od lipe povećava temperaturu tela i pomaže imunom sistemu da se izbori protiv infekcije. U nekim zemljama lipa se zvanično koristi za lečenje prehlada i kašlja kao posledice prehlade.

Mnoge žene koriste lipu tokom menopauze za smanjivanje nervoze i problema sa snom, kao i za ublažavanje neprijatnih simptoma PMS-a.

Lipa se preporučuje i za probleme sa jetrom, i to ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, što znači da podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru, na taj način je čisteći i na prirodan način je obnavljajući. U Francuskoj se kora lipe koristi i u tretmanu virusnog hepatitisa (hepatitisa C). Inače, od kore lipe se pravi čaj na sledeći način: 30-40 g sitno iseckane kore se kuva u otvorenom loncu, u 1 litar vode, dok se količina vode ne smanji za pola, što je dovoljno za 1-2 dana korišćenja, iako poznati francuski fitoterapeuti Durafor i Lapraz preporučuju da se prvih nekoliko dana pije i do 3 litra ovog čaja, a zatim da se nastavi sa po 1-2 čaše dnevno do izlečenja.

"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2107
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Tilia sp. - Lipa
« Odgovor #2 poslato: 03. Februar 2012., 10:27:48 »
Oduvek sam želela da imam Lipu u dvorištu. Nekoliko puta smo donosili sadnice iz šume, no nijedna se nije primila! U mojoj blizini ima puno Lipa, i milina je sedeti napolju uz ovaj prijatni miris.Znam da se koristi za smirenje i lak san.
Hvala, za dobre savete! :da:

lolita

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 1537
  • Lokacija: Zrenjanin
Odg: Tilia sp. - Lipa
« Odgovor #3 poslato: 04. Jun 2012., 15:34:43 »
Slika je sa Tamiša. Čulo mirisa je učinilo...da je  :pics:



Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Tilia sp. - Lipa
« Odgovor #4 poslato: 27. Jun 2012., 01:22:38 »
Ovogodišnja lipa


i njeno branje
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2107
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Tilia sp. - Lipa
« Odgovor #5 poslato: 17. Januar 2013., 23:24:59 »
Da li možda neko zna koliki koren pušta lipa?   :mislim:

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Tilia sp. - Lipa
« Odgovor #6 poslato: 21. Januar 2013., 07:28:01 »
Pliska - Sve lipe koje rastu na našem podneblju (srebrnolisna, krupnolisna i sitnolisna) imaju jako razvijen koren, prodire duboko i veoma je razgranat. Tako bar kažu knjige.

Ono što ja znam (jer je u Vršcu u mnogim uličnim drvoredima lipa veoma zastupljena) je da njen koren ide površinski, da je razgranat skoro koliko i krošnja i da izdiže zemljište, pa i beton-asvalt. Pre 3-4 godine su u nekoliko ulica u užem centru povadili decenijske lipe (krupnolisne), postavili kocku na trotoarima i zasadili sitnolisne ili neko rugo drveće. Da li je to zato što sitnolisna lipa ima drugačiji koren, ne bih znala, ali krupnolisna definitivno ima koren koji je (bar delom) površinski i izdiže tlo.

Imam i jedno poveće stablo (ima oko 50 godina a možda i više) kod mene na bregu, ali raste slobodno uz obalu potoka koji se doduše puni samo kad se snegovi tope, odoleva i vetrovima i ostalim vremenskim neprilikama, takođe ima površinski koren.

Pliska, ako si namerila da je sadiš u dvorištu, možda je bolje da nabaviš onu sitnolisnu, ima ista lekovita svojstva kao i ostale ali je mnogo dekorativnija a krošnja joj je nekako kompaktnija i okruglastija. Kod nas su pre nekih 10-ak godina zasadili tu vrstu ispred sportskog centra i koliko mi se čini za sada nema površinskog korena, a koliko sam mogla da primetim, imam utisak da ima i više cvetova. Jako lepo izgleda, a miris - kad procveta ne mogu ni da opišem. Želim da pronađeš što lepši primerak, pa kad jednom navratim do tebe da sednemo ispod lipe i popijemo po jednu kaficu  :cmok:
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2107
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Tilia sp. - Lipa
« Odgovor #7 poslato: 21. Januar 2013., 17:21:28 »
Suzo, hvala na iscrpnom odgovoru  :cmok:

Dobila sam dve lipe od kolege ali ne znam da li je sitnolisna ili krupnolisna (a ni on ne zna jer ih je uzeo iz šume). Koren me i muči, ne znam da li smem da je posadim blizu kuće ili što dalje. Ipak ću ih udaljiti.

Samo ti dođi naći ćemo mesto za kafenisanje.  :da:

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.