Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 399

Autor Tema: Solanum lycopersicum - Paradajz  (Pročitano 41404 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2864
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Solanum lycopersicum - Paradajz
« poslato: 04. Februar 2012., 07:48:34 »


Paradajz Pripada porodici pomoćnica  (Solanaceae) i rodu Solanum, u srodstvu je sa patlidžanom, paprikom, krompirom, duvanom. U botanici su se nekad koristila i nazivi: Solanum esculentum, Lycopersicon esculentum ili Lycopersicon lycopersicum.

Paradajz je jednogodišnja biljka u našim uslovima. Ima veoma jak koren koji ide u dubinu i dosta je razgranat. Ima sposobnost stvaranja adventivnog korena na stabljici, naročito ako se sadi dublje. Ako paradajz polegne po zemljištu, razviće se koren na delu stabljike koja dodiruje zemlju.
Veličina korena zavisi od naslednih osobina ali i od uslova na kojima biljka raste, zemljišta i vode, kod navodnjavanja je koren slabije razvijen, a ako se biljka ne zaleva koren je jači i ide u dubinu zemlje, još nije poznato kolika masa korena je potrebna za dobro snabdevanje biljke.

Stabljika je zeljasta, u osnovi prečnika do 2 cm, pokrivena dlačicama. Većinom nema dovoljno sklerenhima, pa kad je opterećena lišćem i plodovima, bez potpore, poleže. Dva su osnovna tipa stabljike: indeterminantan i determinantan. Kultivari prvog tipa često se nazivaju visoki, a kultivari drugog tipa niski, ili grmasti. Vegetativni vrh je aktivan sve dok ima povoljne uslove. Posle prvog cveta razvije, najčešće, 3 lista, zatim drugi cvet, zatim 3 lista i treći cvet, i tako redom. Iz pazuha listova razvijaju se sekundarne grane, koje se obično odstranjuju. Ako se ne odstrane, na njima je isti raspored listova i cvetova.

Po nekim izvorima se veruje da je španski istraživač Kortez, prvi u Europu doneo male žute plodove u 16 veku, iako ima i indicija da je Kristofor Kolumbo otkrio ovu biljku još ranije 1493. godine.
Najraniji zapis o ovom povrću u europskoj literaturi potiče iz 1544. godine, a napisao ga je Pjetro Andrea Matoli. talijanski lekar i botaničar, on ga je nazvao "pomo doro" ili u prevodu, zlatna jabuka.

Danas se paradajz gaji i upotrebljava u celom svetu, veruje se da njegova upotreba u ishrani ima pozitivne efekte na zdravlje, pozitivno deluje na rad srca. Ovo povrće sadrži likopen, jedan od najjačih antioksidanata. Neka istraživanja su dokazala da likopen, naročito u kuhanom paradajzu, pomaže u sprečavanju nastajanja raka prostate.
Plodovi ovog povrća su bogati vitaminom C, B1, E, karotinom, a pored vitamina sadrži i velike količine mangana, železa, bakra, a najviše kalijuma.
Zbog sadržaja kalijuma snižava krvni pritisak, povećava izlučivanje želudčanih i crevnih sokova pa zbog toga pomaže u varenju hrane.
Često se preporučije u raznim dijetama, naročito bolesnicima koji imaju giht i reumatična obolenja, ali i kod bubrežnih i srčanih bolesti. Treba biti oprezan zbog prisustva alkaloida solanina (prirodnog pesticida) koji je otrovan za ljude i on se nalazi u zelenom paradajzu.

Ovo povrće se koristi kao namirnica na razne načine. Najviše se koristi u svežem stanju za razne salate, u kombinaciji sa drugim povrćem ili sam.
Postoje i kultivati, sitnog ploda, koji se koriste i kao voće. Paradajz je nezaobilazni sastojak mnogih kuvanih jela: supa, sosova, variva s drugim povrćem, punjenja – sa sirom, ili mesom - na picama i slično, posebno u mediteranskoj kuhinji. U prerađivačkoj industriji, paradajz je jedna od glavnih sirovina. od paradajza se prave sokovi, pelati, sosevi raznih koncentracija, a zeleni plodovi se stavljaju u razne salate (turšije). Mogu se zamrzavati naročito sitni plodovi.

Najveća je potrošnja u letnjim mesecima, zreli plodovi sadrže likopen, ksantofil i karoten, Ukus zavisi od količine i odnosa kiseline i šećera, a na ocenu kvalitete utiče i čvrstina strukture ploda.
Redukovani šećeri i organske kiseline sačinjavaju od 60 do 70% topivih materija u soku paradajza. Nove vrste koje se koriste u svežem stanju obično imaju veći procenat šećera od kultivara koji se koriste za preradu.
U suvoj materiji ima više fruktoze od glukoze, a saharoze nikad nema više od 0,5%. Najveći sadržaj šećera imaju plodovi koji su sazreli na biljci, a kiseline ima najviše prije pune zrelosti.

Zdravstvena vrednost paradajza je poznata, naročito povoljno deluje kod obolenja srca i krvnih sudova. Snižava krvni pritisak i pomaže kod izlučivanja vode iz organizma.
Primenjuje se kod raznih dijeta, kod dijabetesa, bolesti bubrega i jetre, povoljno deluje na obnavljanje kože, naročito kod opekotina od sunca, a koristi se i u kozmetici kao maska za osetljivu kožu

Paradajz sadrži likopen, a on je glavni karotenoid u ljudskoj krvi i tkivima. Dnevna doza likopena, za odraslog čoveka je oko 3 mg. Ovo povrće i proizvodi od njega su glavni izvor likopena u ljudskoj ishrani i čine oko 90%. Sveži sok ima oko 30mg likopena u jednom kilogramu.
Paradajz  još sadrži alfa, beta i gama kartotene i lutein. Kuvanjem se poboljšava bioaktivnost karotenoida i likopena. Likopen je antioksidans i regulator rasta ćelija, njegovo delovanje se pokazalo veoma dobro u prevenciji raznih tipova raka, dokazano je da u krvi i tkivima obolelih od raka ima znatno manje likopena i selena u odnosu na zdrave ljude.

 

Seme paradjaza je ovalno i spljošteno, do 5 mm dugo, do 4 mm široko i do 2 mm debljine, pokriveno gustim dlačicama.

Kultivari ovog povrća imaju klijavost i na nižim temperaturama, već od 10 stepeni, a mogu klijati i kod visokih temperatura i do 35 stepeni, ali je klijavost manja. Seme paradajza najbolje klija u mraku, a ima kultivara koji ne mogu klijati na svetlu.
U proizvodnji paradajza na otvorenom, rast i razvoj je ograničen temperaturama, snabdevanjem vodom i količinom pristupačnih hraniva. Pri temperaturi od 0 stepeni biljka strada. U letnjim uslovima, pri punom osvetljenju, novi listovi se zameću svaka dva dana, a u zimskim uslovima, kad je intezitet svetla manji, svaka 2,5 dana.
Nedovoljna ishranjenost biljke može biti uzrok kasnijeg cvetanja i osipanja cvetova i cvetnih pupoljka.

Zametanje i razvoj ploda, deo je integralnih procesa u celoj biljci, a posebno u proizvodnji i kretanju asimilata u zelenim delovima. Veličina ploda zavisi od broja semenki, što pokazuje da su oprašivanje i oplodnja bitni procesi u razvoju plodova.
Od oplođenog tučka, do zrelog, potpuno obojenog ploda, potrebno je 7 do 9 sedmica, u zavisnosti od kultivara, položaja cvasti na biljci i uslova sredine. Prve dve do ti nedelje, rast ploda je vrlo spor i postiže oko 10% konačne veličine. Posle toga, nastupa intenzivan rast ploda, tokom 3 do 5 nedelja, kada postiže gotovo konačnu masu, u fazi takozvane zelene zrelosti. Tokom poslednje dve sedmice rast ploda je vrlo spor, ali se u njemu događaju važni  procesi koji dovode do sazrevanja ploda.

Nedostatak mikroelemenata može biti problem na zemljištima visoke, ili niske, pH vrednosti. To se, u praksi, najčešće rešava primenom kombinovanih đubriva s dodatkom mikroelemenata, primenom potrebnih mikroelemenata kroz fertirigaciju, ili folijarnom primenom
Kroz celu vegetaciju, usvajanje azota i forsfora je ravnomerno, a kalijum se najviše troši u vreme plodonošenja.
Kod proizvodnje paradajza na otvorenom, retki su izraziti znakovi nedostatka pojedinih hraniva na biljci. Izuzetak je trulež vrha ploda koja je, srazmerno, česta.



Danas postoje mnoge vrste paradajza, raznih oblika, veličina,  okusa ali i boja. Postoje rane i kasne vrste, neke su ukusnije u svežem stanju, dok se neke vrste više koriste u preredi. Veoma omiljena i ukusna vrsta paradajza, poznata u narodu pod imenom volovsko srce, u poslednje vreme se često upotrebljava čeri paradajz.



Priprema zemljišta za sadnju paradajza
Priprema zemljišta za sadnju paradajza podrazumeva duboko jesenje oranje na dubini od 30-35 sm. Ispred dubokog oranja treba rasturiti po površini zemljišta  pregorelo stajsko đubrivo. Potrebno je rasturiti 2/3 mineralnih đubriva , ostali deo đubriva unosi se pred rasađivanje i kao prihrana. Ako je zalivanje u brazde normalno je da se paradajz sadi po rubovima.

Kada rasad dobije 5-7 stalnih listova vrši se rasađivanje na stalno mesto. Rasađivanje se vrši na prethodno pripremljenom zemljištu.
Rano rasađivanje uspešno je ukoliko je rasad dobro odnegovan i iskaljen. Nežan i mlad rasad je nesposoban da preživi nepovoljne uslove oštrih promena dnevnih i noćnih temperatura. Za rasađivanje paradajza temperatura zemljišta treba da bude 15-16C.
Paradajz se sadi na rastojanje 80-90 sm. između redova i 35-40 sm. u redu.
Dan uoči rasađivanja rasad se dobro natopi kako ne bi se biljke lomile prilikom čupanja, a takođe i saksije ukoliko je rasad odgajen u saksijama, kako ne bi došlo do rasipanja zemljišta.
Bolesne i slabo odnegoivane biljke se odbacaju. Rasađivanje se uglavno izvodi ručno, sadi se vertikalno uz dodatno polaganje u zemlju, nešto dublje od prvih listova. Posle sadnje biljku je potrebno zaliti da bi se bolje prihvatila za zemljište.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2056
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #1 poslato: 04. Februar 2012., 17:16:18 »
Ova biljka je takođe zastupljena kod naših povrtara. Ona zajedno sa paprikom, predstavlja izvore prihoda za mnoge porodice na jugu Srbije.

Paradajz, sadim u plasteniku i napolju.Rasad ne proizvodim nego kupujem od poznanika. Prvo sadim paradajz u plasteniku pa onda napolju, zbog vremenskih uslova.

Moja skromna iskustva pokazala su da je paradajz posađen pod vedrim nebom podložniji bolestima, i traži veću primenu hemijskih sredstava. Pošto je proizodnja namenjena porodičnim potrebama zaštitu sam svela na tretman sa plavim preparatima. Ovi tretmani posebno su česti ako je leto kišovito, maltene posle svake kiše treba ga isprskati bakarnim preparatom.

Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2864
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #2 poslato: 04. Februar 2012., 17:25:55 »
Ja sam prošle godine imala super paradajz, tri različite vrste. Nisam ih uopšte prskala, ali su bili posađeni na zemljištu koje se dugo nije koristilo. Jedino sam morala zalevati, još da kažem da mi je najbolji bio onaj što sam sejala direktno u zemlju. Imala sam svoj rasad, koji je bio kvalitetan, ali ostalo mi semena i ja posejem onako, svuda naokolo, čak i između cveća. Na kraju mi je taj paradajz prerastao onaj pikirani i bio najbolji.  :osmeh:

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2056
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #3 poslato: 04. Februar 2012., 18:10:53 »
Ovog leta sam ostavila seme svog paradajza. Kolega mi je savetovao da ga posejem direktno u zemlju, kao ti, da stavim više semenki  u odžak i da prekrijem najlonom dok ne nikne, tako mu je toplije. Ako bude toplo onda neću stavljati najlon.

Paradajz koji sam napolju sadila bio je bujan, visok 1,5 m, plod je bio krupan, ali ga je bilo malo.Doduše, ovo leto je bilo drugačije od svih. Svake večeri sam zalivala, a već sutra u podne zemlja je bila suva. Priprema zemljišta je bila dobra. Okopavala sam ga nekoliko puta kako bi zemlja bolje upijala vodu. U svaku jamu stavljala sam pregoreli stajnak, prehranjivala(Murtonikom) ali slabo.

A u plasteniku sasvim druga priča. Plodnost dobra, a i oboljevanja nije bilo.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5315
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #4 poslato: 06. Februar 2012., 20:31:34 »
E kod mene je sasvim druga priča. Rasad kupim, ali kupujem stalno kod jednog čoveka. Uzimam "Novosadski rani", "Volovo srce" i evo već dve godine neki "Kazanova", prezadovoljna sam sa svima, odlično podnose moj pesak i petodnevu sušu, tj. vikend zalivanje. Prošle godine sam morala da dokupim za zimnicu, ali ranijih godina, kad je bilo kiše, imam svog i za jelo i za kuvanje zimnice (sok, mleveni sa ljutom paprikom, ajvar, lutenica, pindžur). Doduše nikad ne stavim manje od 70-100 struka. Možda je malo sitniji nego kad bi imao redovono zalivanje al je sladak da ga jedeš kao jabuku.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2864
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #5 poslato: 08. Februar 2012., 22:27:56 »
Paradajz iz moje bašte, nisam znala da će mi trebati slike, pa nisam slikala sve.  :mig:








kornelius

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 47
    • hidroponija
  • Lokacija: Bečej
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #6 poslato: 18. Februar 2012., 17:08:36 »
Pozdrav svima, još nisam na ovom forumu pisao ali sam aktivan na druge forume.
Šta je sa sejanjem, još niko nije, ili malo je onih koji se bave paradajzom. Inače pišem i blog o tome ako nekog interesuje.
Evo sadašnja slika.

olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3378
  • Lokacija: Beograd
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #7 poslato: 18. Februar 2012., 17:29:35 »
Pogledala sam ti blog i jako mi je žao što ne znam madjarski ali po slikama vidim da je ozbiljna proizvodnja u pitanju! Možeš li malo da preneseš ovde objašnjenja, na srpskom. Puno bi značilo početnicima ali i iskusnima da utvrde gradivo! :osmeh:
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

kornelius

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 47
    • hidroponija
  • Lokacija: Bečej
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #8 poslato: 19. Februar 2012., 08:50:57 »
Neznam šta si gledala, ali ima i na srpskom, ovaj link je to. Pre neki dan sam prskao sa greenshield-om, a juče zalivao sa tečnim humus-om, danas već vidno napreduju.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2056
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #9 poslato: 19. Februar 2012., 20:09:38 »

olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3378
  • Lokacija: Beograd
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #10 poslato: 25. Februar 2012., 20:36:19 »
Ima li i jedna od tih sorti da miriše na paradajz? Ove nove sorte, da jedeš u mraku, po ukusu ne bi prepoznao da je to taj plod. :celo:
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2864
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #11 poslato: 25. Februar 2012., 20:57:04 »
Olgice, na ove poslednje četiri slike je paradajz iz moje bašte, onaj duguljasti, neznam vrstu, je bio strašno rodan i ukusan.
 Semenki skoro da nije ni bilo, a ona vrsta ispod njega, on je fantastičan, pravi paradajz kakav pamtim od detinjstva.
Pokušaću odgojiti i ove godine iste vrste, ako pronađem.  :bye:

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2056
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #12 poslato: 16. April 2012., 19:57:34 »
Ja ne pravim rasad, kupujem već formiranu biljku. Seljaci kod mene kažu: kad napravi " amrelče" tad je za sadjenje. 

Još nešto, ukoliko se stablo izduži, pri sađenju se vrši polaganje tako da i deo stabla bude pokriven zemljom i na zglobovima pokrivenim zemljom će se pojaviti korenčići.

Pri sađenju se prave jamice u koje se stavljaju dve šake pregorelog stajnjaka i malo rovac- praška sve se to lepo izmeša i u takvu jamicu se sadi biljka.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5315
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #13 poslato: 17. April 2012., 11:13:14 »
Ja svake godine posadim oko 80-100 struka, ali ga kupim kao gotov rasad, nemam gde da ga sama proizvedem. Obično uzimam Novosadki rani, Volovo srce i Kazanovu. Prošle godine sam uzela, probe radi, jedan čeri, nije bio loš, imao je dosta plodova, mada je po ukusu bio nešto kiseliji od ova tri koja obično koristim, pa su ga izbegavali.

"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

kornelius

  • Newbie
  • *
  • Poruke: 47
    • hidroponija
  • Lokacija: Bečej
Odg: Solanum lycopersicum - Paradajz
« Odgovor #14 poslato: 17. April 2012., 15:10:38 »
Ja sam poranio što uvek radim, sa drugom turom u 20.februara. Več oko 2 nedelje kišovito i hladno vreme, pa nesmem napolju, i neke vrste već jako izdužile.

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.