Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 400

Autor Tema: Rubus fruticosus - Kupina  (Pročitano 11369 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2143
  • Lokacija: Leskovac
Rubus fruticosus - Kupina
« poslato: 10. Februar 2012., 17:50:11 »


     Domovina kupine je Azija, severna Amerika, ali se već pre nekoliko vekova odomaćila i u srednjeevropskim šumama. Grmovi kupine vole zaštićena mesta uz ivice šuma i puteva, iza ograda, živica ili šumaraka. Kupina (Eubatus sp.) pripada u familijui ruža (Rosaceae) i rodu Rubus, koji ima više podrodova od kojih su za voćarsku praksu značajni (Idaeobatus) malina i (Eubatus) kupina. Podrod Eubatus obuhvata oko 400 vrsta raširenih skoro na svim kontinentima. Kupina se susreće na svim kontinentima, a posebno u Evropi i Americi, poznata je još od praistorijskog doba. U evropskim zemljama kupina je prvo uvedena kao kultura u Nemačku i Francusku. Na Balkanu su plemenite sorte kupine uvedene u proizvodnju tek 1936. i to najpre u Bugarskoj dok su u našoj zemlji unete 1951. godine.
 
     Kupina raste kao veliki grm do čak 3 m visine, s dugim i savijenim granama. Sve je na njoj bodljikavo; stabljika, grane, listovi pa čak i peteljke cveta. Bodljike joj služe za odbranu od životnja koje se hrane njenim zdravim i ukusnim lišćem ali i prodovima. Sami listovi su perasti, na rubu nazubljeni, s gornje strane tamnozeleni i glatki, a odozdo gusto obrasli  dlakama. Postoji narodno verovanje da kupina može osetiti ima li na mestu na kojem raste podvodnih voda. Ako ih ima i donja strana listova će biti glatka. Cvetovi su beli, do belo-roza smešteni na lažnom štitu, plod je sočna crna kupina. Cvate od maja do juna, ukus mladih listova je gorkasto slatkast, a ploda aromatičan, sladak i sočan.

Lekovito dejstvo:
 
    Kupina je veoma lekovita, ne samo meso ploda kupine, već i njeno dlakavo lišće puno je supstanci koje imaju lekovita svojstva. Listovi kupine sadrže eterična ulja, tanine i kiseline. Čaj od listova kupine deluje ublažavajuće kod upala sluznica u nosnoj šupljini i ždrelu. Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Sve bobičasto voće karakteriše visoka koncentracija antikancerogenih materija, pa se ovo voće preporučuje u prevenciji nastanka tumora. Kupine su efikasne u terapiji upale grla, angine, laringitisa, a koriste se i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Spolja se koriste u lečenju rana. Sok i meso zrelih bobica prave su karotenske bombe koje štite osetljive telesne ćelije od slobodnih radikala. Na taj nacin kupine jačaju naš imuno sistem, i to ne samo zbog visokog udela vitamina C, bioflavonoidi se sakupljaju u voćnom mesu, gde je njihova količina 10 puta veća nego u iscedjenom soku i zato se preporucuje naročito za decu i one osetljivog zdravlja da što više jedu sveže kupine. Pored pomenutog, one istovremeno vežu bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira i psihickih poteškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.
 
Zanimljivosti:
 
     Kupinovo vino je bogatog ukusa, cenjeno po svojoj lekovitosti, a proizvodi se iz potpuno zrelih plodova kupine. U mnogim evropskim zemljama, a najviše u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji i Češkoj je vrlo popularno. Lekovito kupinovo vino preporučuje se kod: anemije, iscrplenosti, slabe uhranjenosti, za regulisanje probave, regulisanje pritiska, cirkulaciju. Služi u ishrani ljudi, a naročito dece, rekovalescenata, ljudi slabog imuniteta. Kako je količina koja se treba piti za punu dozu 1 dcl na dan podeljen na 3 dela mogu ga konzumirati i trudnice i dojilje. Pojačava apetit, doprinosi boljem lučenju žuči i mokraće, što doprinosi rastvaranju sluzi, bržoj i zdravijoj izmeni supstanci u organizmu. Povoljno deluje i na kožne bolesti (razne lišajeve, osipe). Sa obiljem vitamina C, raznih minerala a posebno gvožđa izrazito je dobro kod malokrvnosti, umora, vrtoglavica.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2143
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Rubus fruticosus-kupina
« Odgovor #1 poslato: 10. Februar 2012., 17:57:19 »
 SORTE KUPINE:

- ČAČANSKA BESTRNA
     Sorta je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. 
     Zrenje ove sorte počinje u drugoj polovini jula, a završava se početkom septembra.
     Plod je vrlo krupan sa prosečnom težinom od 7,0 grama. Pojedinačni plodovi dostižu težinu i do 15,0 grama.

- TONFRI (THORNFREE)
     Sorta stvorena u SAD.
     Zrenje počinje krajem jula i traje sve do oktobra.
     Plod je srednje krupan, okruglasto-izdužen, crne boje i umereno je sladak.
     Pri čuvanju u hladnjačama često vraća boju u crvenu.

- BLEK SATEN (BLACK SATIN)
     Sorta stvorena u SAD.
     Zrenje počinje polovinom jula, a završava se krajem avgusta.
     Plod ove sorte je slađi od ploda sorte Tonfri.

TEHNOLOGIJA GAJENJA KUPINE:

Zemljište na kome se zasniva kupinjak mora biti dobro pripremljeno.

Sadnja se obavlja u jesen ili rano u proleće.

Rastojanje između redova 3 metra, a u redu 1,5 m (3 x 1,5 m).

Po hektaru je potrebno 2220 sadnica.

Kupinu treba gajiti u špalirskom sistemu.

Stubove postaviti na rastojanju od 6 metara sa 2 do 3 reda žice.

Rezidba kupine se obavlja u proleće pre kretanja vegetacije.

Za rod ostaviti 3-4 izdanka koji se skraćuju iznad poslednje žice (oko 2 metra visine).

Bočne grančice se skraćuju na dužinu od 20-25 cm (3 pupoljka).

Đubrenje se obavlja tokom zime sa NPK đubrivom.

Svake druge godine dodati zgoreli stajnjak.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #2 poslato: 10. Februar 2012., 19:05:21 »
Kupine cvetaju od juna do septembra.
Plodovi sazrevaju od avgusta do poslednjih sunčanih jesenjih dana.
Vreme cvetanja i sazrevanje najviše zavise od vrste.

Kupine nisu podložne napadimabolesti i štetočina, ali im je drvenasta stabljika osetljiva na niske temperature. Mnogo je skromnija u zahtevima od maline. Odgovara joj više vapnenasto zemljište ali raste i na alkalnim zemljištima. Osetljivija je od malije jeino u pogledu sušnih razdoblja. Ali bez obzira na to, zemljšte mora biti propusno, dobro drenirano sa dodatkom humusa. Podnosi i ilovasto zemljšte bez trajnog zadržavanje vode. Za dobar prinos važno je prehranjivanje.

Voli sunčano mesto koje ne sme biti duže zasenjeno. Preko zime treba je zaštititi tankim slojem slame ili jelovih grana. Promrzle kupine će isterati mladice iz sačuvanog korena, ali se gubi jedna rodna godina, jer kupina rod daje na dvogodišnjim, odrvenelim granama-stabljikama.

Najbolje ih je saditi u jesen i obezbediti oslonac. Mladi se izdanci u proleće razrede rezidbom tako da ostanu samo jake stabljike.

Kupine su samooprašivači, tako da im nije potrebno oprašivanje drugih sorti. Razmnožavaju se vegetativno, delovima korena, reznicama ili povaljenicama. Do jeseni će se povaljenice i reznice zakoreniti a sledećeg proleća se mogu presaditi.

Kupine se mogu konzumirati sveće, za pripremu kompota nisu baš prikladne, ali su zato vrlo dobre za pripremanje marmelada, džemova, želea, slatkog, sirupa, likera, voćne rakije i desertnih vina.

Mi na bregu imamo jedno 10-tak sadnica od kojih imam dovoljno da napravim malo džema, želea i sirupa, tako da i preko zime uživamo u ukusima koje daju njeni plodovi. Jedino što sada nemam njenih slika, nisam znala da će mi trebati.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2143
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #3 poslato: 10. Februar 2012., 19:35:13 »
 Kupina se vrlo lako razmnožava potapanjem. Ako lastar padne na pogodno vlažno tlo, pustiće korenčiće  i na jesen možete odvojiti (presecanjem) mladu biljku od matične i zasaditi na željeno mesto. Prošle jeseni sam tako zasadila  nekoliko novih kupina i formirala red  od 10-ak korena. Doduše, kod mene su gušće zasađene nego što bi trebalo, ali neće biti ugrožene  jer je oko njih čist prostor pa će imati provetravanje.

Pri rezidbi, za razliku od maline kod koje se biraju srednji i tanji lastari, kod kupine se ostavljaju najdeblji lastari.
Traži puno vode a i mnogo je bujnija od maline. Negde u avgustu, kada na rodnim  lastarima za sledeću godinu izbiju bočne grane  ja ih skratim makazama na 10-ak cm od glavnog lastara. Uostalom, kad bude leto, slikaćemo pa će te videti.

Od kupine pravim: sok, jednog leta sam pravila vino(ali malo sam dobila), nekoliko puta sam pravila slatko i dodajem ga u maloj količini  u džem.

dadoxxl

  • Gost
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #4 poslato: 10. Februar 2012., 19:52:10 »
Pliska,od 100 kg kupina dobije se oko 50-60 litara vina.Ja redovno pravim vino od kupina u 5-6 navrata,koliko bude branja.Kupina mi je tonfri,ali zadnje dvije godine pocela je oboljevati i susiti se od vrha .Prosle godine sam prskao u 2-3 navrata,prije nisam nikada prskao,ali nije pomoglo.Prosle godine sam posadio i sorte loh nes i jumbo.Jumbo je puno ranija sorta od tonfrija.Tonfri zna ostati u jesen nedozrel.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2143
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #5 poslato: 10. Februar 2012., 20:06:31 »
dado ja mislim da imam ovu čačansku bestrnu, i ja je berem u nekoliko navrata i kako šta uberem stavljam  u zamrzivač a kad završim sa berbom  tad je prerađujem.

Po receptu za vino, mislim da se samo od sveže ubrane može praviti vino a ja nikako ne uberem više od 3kg jer imam svega nekoliko sadnica. A od tako malo kupina se ne isplati praviti vino.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #6 poslato: 10. Februar 2012., 20:45:57 »
Vino je jako lepo, čak ga preporučuju kao lek.

No ima li neko iskustva sa ovim novim (čuj mene; ima već nekoliko godina, samo sam čula da ih ima nisam imala prilike da ih vidim) što navodno nemaju trnje a krupne kao orah. Kako se zovu, kakvog su ukusa i tako to i tako dalje.

Vrstu koju mi imamo ne znam kako se zove, imamo je odavno pa samo podmlađujemo već 30 godina. Al jako sam zadovoljna, ukusne su i u svežem stanju, a prerađene tek prste da poližeš.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

dadoxxl

  • Gost
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #7 poslato: 10. Februar 2012., 22:10:57 »
Nemaju trnje tonfri, jumbo, loch nes. :bye:

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5393
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #8 poslato: 11. Februar 2012., 11:23:29 »
Kako se zovu, kakvog su ukusa i tako to i tako dalje.

Nemaju trnje tonfri, jumbo, loch nes. :bye:

Hvala za odgovor o nazivu kupina bez trnja, a da li neko zna odgovor na ostatak pitanja? tj. da li su ukusne i da li su za konzumiranjem u svežem ili prerađenom stanju ili oba?
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

dadoxxl

  • Gost
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #9 poslato: 11. Februar 2012., 20:16:21 »
Jumbo ranije dolazi na rod, ima lijep okus i slatkocu, dok tonfri mora dobro da uzri da bi plodovi bili slatki, inace su dosta kiseli. Tonfrri je dobar za spravljanje vina, jer daje dobar okus i veoma lijepu boju vina, u odnosu na cacanku, cije je vino vise roze boje.

kala

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 222
  • Lokacija: Sarajevo
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #10 poslato: 11. Februar 2012., 21:36:13 »
ja imam namjeru da izvadim tomfri,jer još nisam uspjela da uberem niti jednu da je slatka,grozno je kisela, a i kad je skroz zrela je kisela,ta baš nije za nas koji hočemo da je imamo za pojesti i napraviti nešto od nje,to je barem moje iskustvo sa njom

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2143
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #11 poslato: 12. Februar 2012., 23:05:09 »
Da, zaboravila sam reći o još jednom lekovitom delovanju kupine.

Čaj skuvan od listova kupine izuzetno dobro deluje na  slepo crevo. Po preporuci austrijanke Marije Treben dovoljno je bar jednom ili dva puta mesečno popiti po šolju ovog čaja i nikada nećete imati problema sa slepim crevom.

U to delovanje kupine sam se lično uverila.

Moje kupine su bez bodlji, sa zrenjem počinju sredinom avgusta, a plodovi su slatki.Kupina traži  sunčano mesto.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2143
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #12 poslato: 10. Jun 2012., 15:56:19 »
Prošle godine sam pravila nov zasad kupina od 10-ak sadnica(sasim dovoljno za porodične potrebe). Nešto zbog toga što su mlade, nešto zbog oštre zime plodovi i rodne gančice su se formirali samo do nivoa koji je štitio sneg.


Lolita, ovde se vidi da ove kupine nemaju bodlji.

lolita

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 1544
  • Lokacija: Zrenjanin
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #13 poslato: 10. Jun 2012., 22:46:40 »
Da, vid ise. A vidi se da imaju mnogo više cvetova od mojih, i cvetovi su beli... a kod mene su svetlo ljubičasti. Ta moja je neka  :mislim:  divljaka.

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2143
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Rubus fruticosus - Kupina
« Odgovor #14 poslato: 10. Jun 2012., 22:59:49 »
Ja ću da pustim mlade lastare da se zakorene. Kad sazre kupine, ja ću opet slikati, pa ako ti se dopada poslaću ti te sadnice. Čini mi se da nisu tako kisele, mislim ne mrštimo se mnogo dok ih jedemo...

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.