Pošalji sliku
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 >>>
Ukupno slika u galeriji: 398







Autor Tema: Prunus armenica - Kajsija  (Pročitano 10779 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5288
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Prunus armenica - Kajsija
« poslato: 12. Februar 2012., 01:33:41 »
Prunus armenica - Kajsija pripada porodici Rosaceae (ružovke) a potiče iz Srednje Azije.

      
Prunus armenica - mlado stablo u voćnjaku, grana u cvetu, grana sa listovima i zelenim plodovima

Poreklom je iz Srednje Azije, odakle je preko Indije i Irana stigla do Grčke, kasnije i u toplim predjelima Europe
U Kini se gaji još od 2000. godine pre n.e. pod imenom "sing". Najveći proizvođači kajsija u svetu su Turska, Italija, Rusija i Grčka.

Kajsija je listopadno stablo koje narse i do 6 m visine a i do 9 u širinu. Ima tamnozelene eliptične listove fino nazubljenog ruba. Cvet je s polja crven a iznutra beo ili nežno roze boje. Plod je okruglog-lopastog oblika, sočan, narančaste boje sa crvenim mrljama i dlačicama na kožici u kojoj je gorka ili slatka koštunjava semenka. Cvate u martu a sazreva u zavisnosti od vrste od kraja juna pa do avgusta. Plod je aromatičnog mirisa i ukusa, prijatno sladak. Česta je pojava da se s obzirom na rano pojavljivanje cvetova dogodi da cvet unište mrazevi i niske temperature pa je automatski rod kajsije manji i nekvalitetniji.

U svetu se danas uzgaja oko 12 različitih sorti kajsija čije boja varira od žute do tamno narandžaste. Većina njih se oplođuju same, iz beljih-ružičastih cvetova, nakon oprašivanja se razvijaju žuti ili crvenkastikoštičavi pustenasto-dlakavi plodovi.

Kajsije se u Evropi na otvorenom mogu uspešno gajiti na područjima gde dobro uspeva viova loza. Sadi se u vrtovima oko kuća, u voćnjacima ali i na plantažama. Kajsija voli toplo, potpuno sunčano stanište - mestouz južni zid kuće će joj biti idealno. Stablo je otporno na mraz, ali rano procvetale cvetove će oštetiti kasni mrazevi. Kritična temperatura iznosi -4 C za zatvorenepupoljke,-2.3C za otvorene cvetove i -07 C za mlade plodove. Letnja suva i vruća razdoblja kajsija dobro podnosi.

Traži laka, humusna i peskovita zemljšta. Vrednost pH bi trebala biti između 5,3-6,2, kod veće količine krečnjaka može doći do napada kleroze.

Proizvodnja kajsije u Srbiji je deficitarna. Sušenje stabala ove voćne vrste usled apopleksije, ali i zbog izmrzavanja pupoljaka i cvetova, uticalo je na to da su se stabla kajsije iz godine u godinu proredila. Za podizanje zasada treba birati kasnocvetne sorte koje su kalemljene visoko u kruni, gde se kao posrednik koriste sorte šljiva (stenlej, čačanska lepotica i crni trn). Prilikom izbora sorti, treba birati sorte različitog vremena sazrevanja, od najranijih (krupna rana, aurora, ninfa), preko srednje ranih (cegledi bibor, segdinski mamut, roksana, ambrozija, ligeti orijaš, bademolika, mađarska najbolja), do poznih sorti (kečkemetska ruža, luizet, umberto). Kao veoma doobre pokazale su novosadske sorte i selekcije: novosadska rodna, NS-4, NS-6 i novosadska kasnocvetna i selekcija DM-1.

Ukoliko želimo da sami odgajimo mladu biljku, klijanje semena u sobnim uslovima uslediće nakon nekih 7-8 nedelja, ali se ovo ne preporučuje. Po pravilu se razmnožavanje vrši kalemljenjem na čvrstu i dobro ukorenjenu podlogu domaće šljive, pored šljive mogu i druge podloge iz roda Prunus. Kod sadnej se između stabala ostavlja razmak od oko 6 m. Jednom godišnje se preoporučuje proređivanje krošnje rezidbom. U jesen treba dodati organskođubrivo - u zemjište treba ukopati kompost ili koštano brašno, pri tom malo protresti zemljište kako bi bilo rastresito.

Kod bolesti kovrčanja listovi se oboje crvenosmeđe i zobliče se. Gljivice koje su zarazile stablo, na njemu se nastanjuju, prezimljuju u ljuskama pupoljaka, pa se na proleće bolest ponovo pojavljuje. Preventivno prskanje vodenim rastovorom industrijskog sapuna otežaće gljivičnu infekciju.

Kod napada voćnog moljca ili crvenog pauka, biljka se prska odgovarajućim zaštitnim sredstvima.

Stablo kajsije može doživeti starost od 25-35 godina, a za pun prinos treba sačekati 4-6 godina od sadnje. Kod pravilne nege prosečan prinos po stablu iznosi od 25-30 kg plodova.

      
Prunus armenica - grana sa zrelim plodovima i osušeni plodovi

Kajsija se najviše koristi za proizvodnju sokova, džemova i kompota. U svetu se dosta prerađuje kao sušena. Od kajsija se pravi i aromatična, ukusna i pitka rakija. U prehrambenoj industriji seme kajsija se koristi kao zamena za badem. Od njega se pravi liker amaro. Mada se jezgra od koštice kajsije preporučuju, kao i kod badema (za izbacivanje glista), treba biti oprezan i uzimati male količine zbog prisustva cijanovodonične kiseline. U kozmetičkoj industriji seme kajsije se koristi za preparate namenjene suvoj i osetljivoj zreloj koži.

Kajsija je zbog svog sastava veoma hranljiva i lekovita biljka. Sakupljaju se svi delovi voćke, plod za jelo, a za lek se koriste: cvet, kora, koren i semnka iz koje se dobija eterično ulje. Od vitamina sadrži najviše C, vitamine B kompleksa i beta karoten (provitamin A). Od minerala ima dosta kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora, sumpora i gvožđa. Dijetnih vlakana ima veoma malo. Osušena kajsija ima mnogo veću energetsku vrednost a ima i povećane vrednosti minerala i vitamina. Međutim, kao suva zabranjuje se dijabetičarima i osobama sa povišenim vrednostima holesterola, što ne važi za svežu.

Zbog velikog sadržaja kalijuma i niskog sadržaja nartijuma, kao i uticaja na sniženje lošeg holesterola, kajsija deluje blagotvorno kod osoba sa bolesnim srcem i povišenim krvnim pritiskom. Odlična je i za odbranu organizma od infekcije, jačanje zuba i kostiju, poboljšanje vida i obnovu tkiva. Uzeta pre obroka, dobro utiče na varenje, a zbog sadržaja gvožđa treba da se nađe na jelovniku malokrvnih. Zbog oštećenog ozonskog omotača, uticaj kajsije na zaštitu kože od dejstva sunca i starenja je izuzetno aktuelan. Kajsija i sok od nje, ne samo da je ukusan i osvežavajući, već i ubrzava izbacivanje toksičnih materija iz organizma.

   
Prunus armenica - plod sa košticom, jezgra koštice

Kada kupujete kajsije, obratite pažnju da plodovi budu potpuno zreli, da imaju svetlonarandžastu boju. Zeleni plodovi, pored toga što nemaju prijatan ukus, nemaju ni svojstva karakteristična za zrelu kajsiju.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2841
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #1 poslato: 13. Februar 2012., 10:49:31 »
Sto grama suve kajsije sadrži 240 kcal (1010kJ), šećera 53 grama, ugljikohidrata 63 grama, biljnih vlakana 7 grama, masti 0,5 grama, proteina 3,4 grama, zatim vitamine A 20%, beta karoten 20%, vitamin C 1 mg ili 2%, i železo 2,7 mg ili 22%.
suva kajsija

U Srbiji se uzgajaju sledeće vrste kajsija: S. Amborgio (poreklom iz Italije), Breda (iz Holandije), Domaća rana, Kečkemetska ruža (iz Mađarske), Krupna rana (domaća vrsta), Holubova Merunka (iz Češke), Rakovski (iz Austrije) i Crvena rana (domaća vrsta).

 

lolita

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1517
  • Lokacija: Zrenjanin
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #2 poslato: 12. Maj 2012., 23:09:10 »
Neeema ništa!! Ama baš ni jedna. Zašto, šta se to desilo?



Ima 15 drva, prošle godine je bilo desetak kajsija, veeelikih ko breskva, ove godine  :nikad: . Drva su stara 5 godina.


Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2841
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #3 poslato: 12. Maj 2012., 23:35:52 »
Lolita, vidim da su krošnje tvojih voćaka veoma bujne, da li je bilo izmrzavanja i da li je posle toga obavljena rezidba?

Zbog izmrzavanje cvetnih pupova može doći do izostajanja roda. Nestanak roda na voćkama prouzrokuje preusmeravanje njihove aktivnosti na proizvodnju drvne mase, što nije dobro. Veći porast drvne mase na voćkama je poželjan samo ako je u ravnoteži s rodnošću, zato je potrebno  sprečiti bujanje krošnje.

Najznačajnija mera je sprečiti preteranu bujnost u nadzemnom delu voćke. Na svim voćkama, koje preterano bujaju, treba obaviti zelenu rezidbu tokom maja, uklanjanjem mladica koje rastu uspravno (vodopije). Mladice se mogu i poviti, povijanjem mladice prestaju biti veliki potrošači, a moguća je i pojava rodnih pupova. Uklanjanjem vodopija krošnja se prozračuje, u njenu unutrašnjost prolazi više svetlosti, na taj način utičemo na formiranje rodnih pupova za sledeću godinu.

Sličan problem imam i ja (nema ploda), kod mene su voćke lepo cvetale i kad su se zametnuli plodovi, prošao je ledeni talas. Izgleda da to nije odgovaralo voćkama, većina zametnutih plodova se osušila i opala.  :zbunjen:

lolita

  • Hero Member
  • *****
  • Poruke: 1517
  • Lokacija: Zrenjanin
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #4 poslato: 12. Maj 2012., 23:45:14 »
Da bio je jedan hladni talas kad su one bile u cvetu. Možda je to u pitanju. Hvala Yuli.

Yuli

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2841
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #5 poslato: 12. Maj 2012., 23:49:22 »
Neredovna rodnost kajsije najčešće se javlja zbog prevelike osetljivosti organa za reprodukciju  prema zimskim i prolećnim mrazevima, zatim usled obilnog plodonošenja u povoljnim godinama, gde dolazi do velikog iscrpljivanja stabala, što dovodi do alternativnog rađanja i sušenja - izumiranje stabala. Sve je to uticalo da se kajsiji ne poklanja odgovarajuća pažnja u primeni neophodnih agrotehničkih mera uključujući i rezidbu, što je pogrešno. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz primenu agrotehnike (ishrana, zaštita i navodnjavanje) može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost i rentabilnost i dugovečnost gajenja kajsije. Za razliku od ostalih voćnih vrsta kod kojih se reziba izvodi u periodu mirovanja i u toku vegetacije (zelena rezidba), kod kajsije rezidbu treba obaviti u periodu vegetacije (od kretanja pupoljaka u proleće pa sve do polovine avgusta). Rane koje se stvaraju rezidbom u periodu vegetacije lakše zarastaju i manje su podložne napadima patogena.


Kajsija se najbolje razvija i plodonosi ako se rezidba izvodi u tri vremenska roka:

    u rano proleće (prolećna rezidba)
    rana letnja rezidba
    letnja rezidba

Prolećna rezidba

izvodi se u periodu kretanja vegetacije pa do početka cvetanja. Ovom rezidbom proređuju se mlade i poluskeletne grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju pri obradi. Količina odstranjenih grana ne sme biti veća od 15-20%. Ovakvom rezidbom aktiviraju se spavajući pupoljci, iz kojih se razvija veliki broj mešovitih grana ili vodopija, koje se kraćenjem u maju-junu prevode u prevremene grane. Dakle, cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodnih površina odnosno, postepeno obnavljanje rodnih elemenata starih stabala u rodu, sprečavanje ogoljavanja grana čime se postiže veća i stabilnija rodnost. Veće preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom ili fitobalzamom (kambisan).


Rana letnja rezidba

izvodi se od 20 maja do 15 juna, što zavisi od vremena kretanja vegetacije, klimatskih prilika, uslova gajenja, sorte i podloge. Ovom rezidbom prekraćuju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Na prekraćenim mladarima sa strane izbije 3-5 mešovitih prevremenih grana dužine 25-40 cm obilno garniranim cvetnim pupoljcima. Ovom letnjom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana. Na stablima gde je urađena ovakva rezidba interval cvetanja je duži, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje.
Mladari koji se ne skraćuju razvijaju se u dužinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao mešovite rodne grančice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje željeni rezultat.

Letnja rezidba

izvodi se posle berbe od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost, smanjuje transpiraciona površina i znatno povećava fiziološka aktivnost ostalih grana i listova u kruni. Ukoliko se dobro izvede letnja rezidba smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine. Rane stvorene ovom rezidbom do kraja vegetacije zarašćuju jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) intenzivna, pa je mogućnost zaraze bolestima znatno smenjena. Poželjno je da se posle završene rezidbe obavi jedno zaštitno prskanje fungicidima (Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).

Kombinacijom ovih rezidbi kod voćaka u rodu, obrazuju se sve vrste rodnih grana sa velikim brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna površina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema niskim temperaturama, fenofaza cvetanja se produžava, a sve to značajno utiče na povećanu rodnost i bolji kvalitet plodova kajsije.


Dipl.ing.Živomir Nikolić
PSSS Kruševac

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2021
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #6 poslato: 13. Maj 2012., 00:29:51 »
Ista situacija i kod mene:bresaka i kajsija nema  samo poneka nektarina. Zima je učinila svoje, a onda i onaj nalet lošeg vremena.

Moje nisu čak ni cvetale.  :plac:

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2021
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #7 poslato: 07. Maj 2013., 14:54:56 »
Ove godine iako je bilo i mraza i snega u vreme kad su cvetale ipak su rodile lepo.


Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5288
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #8 poslato: 09. Maj 2013., 12:33:52 »
Gledajući ovu sliku dolazim do zaključka da će ti uskoro trebati neka potpora za ove grane, gde kako su se obesile od težine ploda. Trebaće tu i pomoć oko branja . Biće džema, :zelim: mljac...
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

Dugačka

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 113
  • Lokacija: Sr.Mitrovica
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #9 poslato: 31. Oktobar 2013., 12:59:15 »
Molim za pomoć .. Kupila sam dve kajsije u Lipolistu , ova godina im je četvrta i baš su lepo rodile ali pogledajte sliku od juče , sa jedne je potpuno opalo lišće a druga je sva zelena ? :celo: Šta je to ? Isto molim za savet šta da radim pošto mi kajsija po stablu pušta vosak ? Da li je to znak bolesti ? Pliiiiiz neka mi neko da stručan i pametan savet  :lupko: Sa čim da je i kada isprskam ?  :naklon: :naklon: :naklon:



Život je ono sto ti se dešava dok ti praviš planove za život

Suzana

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 5288
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #10 poslato: 31. Oktobar 2013., 14:38:03 »
Uskratila si nas za neke podatke, pa ti ne mogu tačno odgovoriti, ali mislim da se radi o apopleksiji (tzv. kap kajsije). Dešava se da već dobro razvijeno stablo kajsije (šljive i dr. koštičavo voće), starosti od nekoliko godina, nakon cvatnje počne venuti i sušiti se.

Apopleksija je pojava prevremenog (iznenadnog) sušenja kajsije i veoma je rasprostranjena ne samo kod nas, već i u zemljama Evrope, pa i u svetu. Uzročnici prema načinu delovanja na pojavu apopleksije podeljeni su u tri grupe:
- ekološki uzročnici u velikoj meri doprinose širenju i masovnosti apopleksiji (pojava mraza i kolebljivih temperatura; viška vode u zemljištu; suše u toku vegetacije)
- biološki uzročnici neparazitne prirode (loš izbor podloge; visine kalemljenja; gustine sadnje; naročito nedovoljna ishrana i zaštita) i
- biološki uzročnici parazitne prirode (Prunus steam piting virus, Virus kompleksa hlorotičnog lišća kajsije, Virus rupičavosti i uzanog lista, Hlorotično lišće u obliku levka i proliferacija letorasta).

Suzbijanje je veoma teško, najvažnije je utvrditi tačan uzrok i primeniti odovarajuće mere. Ukoliko ova bolest napadne samo pojedine grane, iste treba pod hitno ukloniti rezanjem a ranu zaštiti "kalemarskim voskom".

Vidim da si ti uslikala i samo stablo na kome se vide "kapi", da te ne razočaram, ali mislim da mu nema spasa, nama se na bregu to dešavala so kajsijama redovno i sa dve šljive, nakon više bezuspešnih pokušaja, odustali smo od kajsije, na opštu žalost svih u kući.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

olgica

  • Administrator
  • *****
  • Poruke: 3350
  • Lokacija: Beograd
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #11 poslato: 31. Oktobar 2013., 17:13:49 »
Ovde ima još toga o apopleksiji kajsije

http://www.bastovanstvo.rs/index.php?topic=1909.0
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

Pliska

  • Global Moderator
  • *****
  • Poruke: 2021
  • Lokacija: Leskovac
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #12 poslato: 31. Oktobar 2013., 17:54:57 »
Кад ти је опало лишће?

Дуга, није ли ти у близини септичка јама? Ако јесте, онда и она, због подземних вода може бити узрочник појаве ове болести.

Ова болест се појављује и код садница које су веома бујне у првим годинама, а чини ми се да је и то један од разлога за њено сушење.  Сачекај мало, не жури са вађењем, за њу је ионако ова сезона завршена. Да се  распитам још ...

Ја имам старо стабло кајсије и код њега се појавила ова болест али код мене су неке гране захваћене, па смо их пресекли.


decembar

  • Gost
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #13 poslato: 31. Oktobar 2013., 18:29:24 »
Kod moje kajsije je odavno opalo lišće, ne mislim da je bolesna, kod mene je baš pored septičke jame godinama. Pre dve godine dobili smo kanalizaciju i jamu zatrpali. Hvala bogu kajsija je ostala živa. Doduše kalemljena je na stablu šljive pa je otpornija :osmeh:

Dugačka

  • Full Member
  • ***
  • Poruke: 113
  • Lokacija: Sr.Mitrovica
Odg: Prunus armenica - Kajsija
« Odgovor #14 poslato: 31. Oktobar 2013., 22:04:24 »
Hvala što se trudite da mi pomognete , lišće joj je opalo u zadnjih desetak dana , do tada je bila zelena . Jeste pored nje septička ali stara , mala jama u koju ja ponekad sipam masnoću i soc od kafe , ništa dramatično . I ona druga što ima lišće ima taj vosak na stablu , šta je to i ima li pomoći ? Jako bi mi bilo žao da im se nešto desi , baš smo im se radovali i super su rodile ove godine . Šta da pokušam , recite početniku  :plac:
Život je ono sto ti se dešava dok ti praviš planove za život







 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.