Angelica archangelica L. - Anđelika

  • 3 replies
  • 6733 views
*

Suzana

  • *****
  • 4346
  • Pol: Žena
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Angelica archangelica L. - Anđelika
« poslato: 01. Februar 2012., 12:05:48 »
Angelica archangelica L. - Anđelika pripada porodici Apiaceae,potiče sa Islanda, Grenlanda i Sibira.

   
Angelicaarchangelica - list (prva slika) - cvet (druga slika) - koren (treća slika)

Narodni nazivi osim opšte poznatog Anđelika: kravojac, anđeoski koren, anđelica, angelika...

Anđelika je jedna od najrasprostranjenijih začinskih i lekovitih biljaka severnih krajeva. Ime je dobila u vreme epidemije velike kuge u severnoj Evropi (XVII) kada se preporučivalo žvakanje korena radi lečenja i teranja uroka. U severnoj i srednjoj Evropi gaji se od srednjeg veka.

Anđelika je dvogodišnja zeljasta biljka. U prvoj godini formira lisnu rozetu u kojoj su listovi krupni, srcolikog oblika, na dugim drškama, dvojno ili trojno perasti. U drugoj godini listovi se razvijaju i na stablu, naizmenično postavljeni. Na vrhu stabla su sedeći i sitniji. Liske su tamno zelene, sa naličja svetlo plavo-zelene boje. Stablo je okruglo, sa šupljim internodijama, u donjem delu i do 5 cm debelo, a razvija se u drugoj godini. Raste uspravno i visine 150-200 cm, u gornjem delu razgranato. Ima razgranat koren, a glavni koren je vretenast i zadebljao, bledo žute boje, prodire u dubinu i do 50 cm. U drugoj godini odrveni i razvija se do dubine od 100 cm. Cvetovi su sitni i beli do bledoružičasti, grupisani u složene štitaste cvasti loptastog oblika, i sa preko 20 grupa cvetova, a formiraju se na krajevima grana. Cvetovi su petodelni, sa 5 kruničnih listića zelene boje. Plod je šizokorpijum sastavljen iz dva ploda - orašice izduženo
eliptastog oblika, smeđe zelene boje. Plod sa spoljne strane ima nabore koji olakšavaju letenje (seme je izuzetno lako; 1000 zrna je 2gr).

Kao divlja biljka raste na planinskim vlažnim livadama pored vodotokova. Gaji se radi korena (Angelicae radix at rhizoma), ređe listova (Angelicae folium), ploda (Angelicae fructus) i etarskog ulja (Angelicae aetheroleum). Koristi se u narodnoj medicini, u kulinarstvu (salata i začin u rano proleće), u parfimeriji i medicini (najčešće etarsko ulje), u ishrani stoke (zelena masa i seme), i u veterini.

Raste na skoro svim tipovima vlažnijih zemljišta, livadama, u blizini reka i u svetlim šumama u pretplaniskim područjima severnih delova naše zemje. Zbog raznovrsne upotrebe u nekim delovima Banata se i uzgaja.

Svi delovi biljke sadrže eterično ulje i imaju ugodan aromatičan miris i ukus koji je u početku slatkast, potom blago ljutkas i na kraju gorak. Svi ovi delovi upotreljavaju se u kulinarstvu i prehrambenoj industriji, u proizvodnji nekih alkoholnih pića, ali i u medicini. Usitnjeni listovi i peteljko mogu se dodavati kao začin čorbama, varivima, salati i umacima. Od mladih stabljika pripremaju se kompoti i slatko, U mnogim zemljama posebno su omiljene ušećerene (kandirane) stabljike ali i korenje. Brašno dobijeno od korena anđelike upotrebljava se u poslastičarstvu.

Kao lekovita biljka najviše se koristi u severnim delovima Evrope gde je ima u izobilju. U Sibiru listovi sluće kao sredstvo protiv skorbuta, a u mnogim zemljljama od listova, plodova i korena pripremaju se lekoviti čajevi, uglavnom za otvaranje apetita i poboljšanje probave. Koren Anđelike sadrži antiseptičke i protivupalne materije.

Eterično ulje od anđelike, čiji je glavni sastojak felandren, upotrebljava se u industriji likera (chartreuse) i ribljih konzervi, za aromatiziranje vina, kao sastojak zubnih pasta i sl.

Postoji i Angelica silvestris L. - šumska anđelika, divlja anđelika, kravojac, trubaljka, siriš... koja nakon cvetanju ugine. Ova vrsta nema prijatan i aromatičan miris kao prethodna, pa se i u kulinarstvu skoro i ne koristi. Smatra se da je eterično ulje šumske anđelike u većim koncentracijama čak i otrovno, a njeni plodovi (koji sadrže najviše etarskog ulja) samleveni se koriste kao insekticid.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

*

Pliska

  • *****
  • 2236
  • Pol: Žena
  • Ne sudi- da ti ne sude
  • Lokacija: okolina Leskovca
Odg: Angelica archangelica L. - Anđelika
« Odgovor #1 poslato: 02. Februar 2012., 22:41:56 »
Koliko mogu videti sa slike a i od ranije ova biljka kod mene se tretira kao korov. Raste na vlažnim mestima , najčešeće uz doline. Znam da je lekovita, ali je nisam brala.
Suzana, nije li ona u nekoj vezi sa ''mastikom''?

*

Suzana

  • *****
  • 4346
  • Pol: Žena
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Angelica archangelica L. - Anđelika
« Odgovor #2 poslato: 02. Februar 2012., 22:55:38 »
Nije, za mastiku se koristi anis.
« Poslednja izmena: 14. Februar 2012., 13:30:51 Suzana »
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

*

Suzana

  • *****
  • 4346
  • Pol: Žena
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Angelica archangelica L. - Anđelika
« Odgovor #3 poslato: 18. Avgust 2013., 20:25:02 »
Za one koji su zainteresovani za njen profesionalni uzgoj evo malo više podataka.

Način i uslovi gajenja
     Anđeliki najviše odgovara hladnija klima, jer sasvim dobro podnosi slabije mrazeve i zimske i do -30oC, dok se u toplijim krajevima može gajiti bez navodnjavanja. Za dobar rast i razvoj pogoduju joj niže temperature (klija već na 4-5oC. U toku vegetacije ima povećanu potrebu za vodom. Dobro podnosi vlažnija zemljišta i povećanu vlažnost vazduha. Dobro uspeva na dubokom i humusom bogatom, vlažnom zemljištu, nikako joj ne odgovara glinovito, zbijeno, ali ni lakše sa lošim vodno-vazdušnim režimom. Uspešno se može gajiti na nadmorskoj visini od 700-1700 m, kao i daleko na severu. To je biljka dugog dana.
     Kod nas su u prirodi poznate dve vrste: Obična - Angelica archangelica L. i Šumska anđelika - Angelica silvestris L.
     Kao prinosne sorte kod nas se gaje: Slavonka i Domaća krupna.
     Obe vrste dobro rastu na skoro svim tipovima vlažnih zemljišta. Za dobar i uspešan uzgoj, tj. da bi se postigli dobri prinosi, biraju se zemljišta - plodna, strukturna, humusom bogata, sa visokim nivoom podzemne vode. U Vojvodini su to aluvijalna zemljišta pored vodotokova i ritska crnica. Veoma je važna pravilna obrada zemljišta, parcelu je neophodno pčistiti od korova i poštovati plodored. Najbolji predusevi za uzgoj anđelike su strna žita i đubrene okopavine koje rano napuštaju parcelu kao što su krompir, suncokret, hibridi ranog kukuruza, povrće itd. Loši predusevi su biljke koje kasno napuštaju parcelu i za sobom ostavljaju zbijeno zemljište (kukuruz, šećerna repa i sl.). Na istoj parceli se može gajiti nakon 4-5 god.

Obrada zemljišta
     Anđelika se gaji kao dvogodišnja kultura. Osnovna obrada se obavlja na 30-40 cm dubokim oranjem u jesen i odmah priprema za setvu ili sadnju (jesenja setva/sadnja), ali se parcela može ostaviti do proleća (za prolećnu setvu/sadnju). Dopunska obrada se obavlja zavisno od vremena setve/sadnje i od tipa zemljišta, u jednom ili dva prohoda.

Đubrenje
     Plodnost parcele je uslovljena količinom đubriva, a utvrđuje se agrohemijskom analizom. Unosi se 60-70 kg/ha N; 100-120 kg/ha P2O5; 150-180 kg/ha K2O, pod osnovnu obradu, a kasnije se može vršiti i folijarno prihranjivanje Vuksalom - 3 l/ha. Anđelika odlično reaguje na đubrenje stajnjakom pod predusev (strna žita i rane okopavine) sa 20 do 30 t/ha.

Razmnožavanje
     Setva se vrši direktno na stalno mesto ili proizvodnjom rasada. Uglavnom se gaji pomoću rasada.

Setva
     Krajem oktobra ili tokom novembra, u vrste sa razmakom između redova 60 cm, a u redu 40 cm posle proređivanja useva. Seje se 8-10 kg/ha. Dubina setve 1-2 cm (zavisi od predsetvene pripreme i tipa zemljišta). Seme sporo niče, oko 20 dana. Razvija se do zime, a tek druge godine donela plod. Ovaj način gajenja nije čest, jer daje niži prinos korena u odnosu na proizvodnju iz rasada. Kada su sušne godine, posle setve treba parcelu povaljati. Seme treba da je čisto i dobrog kvaliteta. Vrlo brzo gubi klijavost (posle 6-8 meseci) i nije za setvu.

Proizvodnja rasada
     Seme se seje u hladne leje, razmak redova treba da je 24 cm, dok u samom redu treba ga gusto sejati. Dubina setve je od 1-2 cm. Postoje dva roka za setvu: kraj jula - početak avgusta i kraj oktobra - početak
novembra. Biljke niču u proleće sledeće godine. Rasađuje se u proleće sledeće godine na stalno mesto na razmaku 60x40 cm. Sade se sadnice - zadebljao koren sa odstranjenom lisnom rozetom. Kvalitet sadnica
određuje debljina vrata korena i kreće se u granicama 20-25 mm. Za sadnju je potrebno oko 42.000 biljaka po 1 ha.

Nega rasada
     Odmah posle setve se leja povalja, da se uspostavi kontakt semena sa zemljištem, u slučaju suvog zemljišta. Ako se period suše nastavi, preporučuje se jedno zalivanje (sitnim kapljicama, da se ne obrazuje pokorica). Kada većina biljaka nikne (vide se redovi) obavlja se okopavanje i plevljenje korova sve dok usev to dozvoljava, tj. dok biljka ne pokrije međuredni prostor. Takođe se vrši i zaštitu od biljnih bolesti i štetočina. Mere nege su identične nezi rasada ostalih kultura.

Kultiviranje
     Mehaničkih mera nege podrazumevaju kultiviranje, okopavanje i zagrtanje. Kultivira se do 3 puta - prvo kultiviranje 10-15 dana nakon rasađivanja. Ostala kultiviranja zavise od pojave korova. Pre ovog kultiviranja ili zajedno sa njim obavlja se i prihranjivanje. Pre ili
zajedno sa drugim kultiviranjem prihranjuje se sa oko 30 kg/ha N ili 100-150 kg Nitromonkala. Najbolje je da kultivatori imaju depozitore mineralnih đubriva, da bi se đubrivo odmah unelo u zemljište. Istom količinom se prihranjuje i u drugoj godini (proizvodnja za seme).

Zaštita
     Anđelika se od korova štititi u više faza razvoja a zavisi od jačine zakorovljenosti parcele. Koriste se herbicidi na bazi Prometrina, pre rasađivanja, uz upotrebu 600-800 l/ha. Isto sredstvo se može primeniti i u drugoj godini pre početka vegetacije, a najkasnije do visine rozete od 10-15 cm.
     Anđeliku najviše napada pepelnica koju izaziva (Erysiphe umelliferarum), zatim rđa (Puccinia cari-bistortae), pegavost listova (Cercospora cari). Protiv pepelnice se primenjuju fungicidi na bazi Benomila ili Dinokapa, a za suzbijanje rđe i pegavosti preparati na bazi Benomila. Za suzbijanje Plemenjač (Plasmopara nivea) - koriste se fungicidi na bazi Cineba i Bakarnog oksihlorida, kao i za krastavost stabla (Fusicladium depresum). Zbog velikog broja bolesti preporučuje se preventivna zaštita fungicidima svakih 10-12 dana.
     Od šetočina povremeno se javljaju poljske stenice i buvač, koji oštećuju cvast i plod, a mogu da prepolove prinos. Česta je pojava i lisnih vaši, od kojih se štiti primenom organo fosfornim preparatima na bazi Malationa ili Dimetoata.

Navodnjavanje
     Navodnjavanje je obavezna mera na lakšim zemljištima, potrebno je 4-6 navodnjavanja. Na normalnim i vlažnim zemljištima navodnjava se samo u slučaju suše i u fazi rasta kada su povećane potrebe za vodom. Navodnjava se u početku manjim zalivnim normama, koje se kasnije povećavaju (5-30 mm).

Žetva
     Žetva semena je na većim površinama jednofazna, kombajnima, kada je oko 50-60% plodova dobilo svetlo mrko-smeđu boju. Na manjim površinama žetva je dvofazna. Travokosačicama se pokosi kada je 30-40% zrna dobilo karakterističnu boju. Ostavlja se u otkosima 2-3 dana i žanje kombajnom sa podizačima ili se pažljivo masa odnosi do vršalica, gde se zrno ovrši. Prinos semena je 600-800 kg/ha i 5-8 kg/ha etarskog ulja. Posle žetve zrno se obavezno mora dosušiti na 12% vlage.
     Žetva korena je u godini sadnje rasada posle odstranjivanja lisne rozete. Vađenje korena je pomoću vadilica, a najčešći način je izoravanje plugom bez plužne daske na dubinu 30-40 cm. Prinosi korena
se razlikuju i to 7-9 t/ha kod jesenje sadnje, 5-6 t/ha kod prolećne sadnje i 3-4 t/ha kod direktne setve. Od jedne tone svežeg korena dobija se oko 1kg etarskog ulja. Odnos svežeg i suvog korena je 4:1.
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.