Corylus avellana - Lešnik

  • 9 replies
  • 12681 views
*

Yuli

  • *****
  • 2237
  • Pol: Žena
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Corylus avellana - Lešnik
« poslato: 16. Februar 2012., 21:01:53 »


Lešnik pripada grupi koštunjavog voća iz porodice Corylaceae, a pretpostavlja se da je poreklom sa prostora Male Azije. Kao voće se još uzgajalo i kultivisalo u doba starih Rimljana.
Ovo koštunjavo voće raste u obliku grma, a može da naraste i do 8 metara u visinu. Ima zaobljene duguljaste listove prekrivene dlačicama i od 6 do 12 cm dužine. Pre prvih listova pojavljuju se cvetovi, ženski i muški. Ženski cvetovi su manji i sastoje se od malih latica dok je muški cvet u obliku rese. Kad se zametnu plodovi, obično su grupisani u male grozdove u kojima se nalazi od 1 do 5 komada, a plodovi su u zavisnosti od vrste, veličine od 15 do 25 mm i širine do 20 mm. Imaju jezgru i omotač koji je svetlo smeđe boje.

Veliku ulogu u uspešnoj proizvodnji čini zemljište na koje se sadi. Iako leska nije veliki probirač, najviše voli rastresita, plodna i propusna zemljišta. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu odgovarajuća za gajenje leske. Prema reakciji zemljišta odgovara joj pH od 5-8 gde dobro uspeva. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. Zemljište  mora biti tako obrađeno da obezbedi ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno, isto tako i po dubini. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u toku cele godine.

Lešnik sadrži razne hranljive materije i jedinjenja, u svom sastavu ima 55-72% ulja, 12-22% belančevina, 14% ugljikohidrata, 2-10% šećera, 2,42% celuloznih vlakana i 5,8% vode. U svežim resama i listu se nalazi značajna količina vitamina C. Lešnik je bogat i folnom kiselinom, vitaminima B grupe kao što su: riboflavin, niacin, tiamin, pantotenska kiselina, pirodoksin. Od minerala sadrži mangan, kalijum, kalcijum, bakar, železo, magnezijum, cink i selen. Mangan i bakar su veoma važni sastojci u metabolizmu enzima, železo sprečava anemiju, magnezijum i fosfor su veoma važni za pravilan razvoj kostiju.

Upotreba lešnika u ishrani sprečava povećanje holesterola i povoljno utiče na kardiovaskularni sistem. Ulje lešnika se mnogo koristi u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, kod raznih aromaterapija, masaža itd. Lešnik se dosta upotrebljava u poslastičarskoj i konditorskoj industriji.

U Srbiji je lešnik deficitarni proizvod, uvozi se čak 90% za potrebe tržišta. U poslednje vreme se dosta zagovara osnivanje i razvoj novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije.



Bolesti i štetočine lešnika opisane su u ovoj temi:
http://www.bastovanstvo.rs/index.php/topic,1939.0.html
« Poslednja izmena: 17. Jul 2013., 22:10:02 olgica »

*

Yuli

  • *****
  • 2237
  • Pol: Žena
  • Volim prirodu, druženje, muziku...
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #1 poslato: 17. Februar 2012., 10:35:26 »


Pored višestruke i velike privredne vrednosti lešnika, treba istaći da u Srbiji postoji grub raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova naše zemlje. Mnogobrojni su i raznovrsni činioci koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti naših proizvođača za lesku.
Sistematskom istraživanju ove voćne vrste u nas posvećena je relativno skromna pažnja, što se ne bi moglo reći za druge zemlje u svetu koje imaju povoljne uslove za njeno gajenje, kao ni za druge voćne vrste. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji. Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna paznja. Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehničkih mera. Lako razmnožavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja uvoz supstituisala izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi. Međutim, neadekvatne fitotehnicke mere, koje su do sada primenjivane ili bolje reći malo šta se primenjivalo, onemogućavaju intenzifikaciju proizvodnje ove veoma značajne voćne vrste.

AUTOR TEKSTA: Časopis Voćarski Glasnik




*

Suzana

  • *****
  • 4346
  • Pol: Žena
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #2 poslato: 01. Mart 2012., 18:56:33 »
Corylus avellana - Lešnik pripada porodici Betulaceae (brezovke) ili Corylaceae. Mišljenje o poreklu leske zasniva se na izjavi Plinija Starijeg da je lešnik došao iz Male Azije i to sa severne obale Turske. Mesto i vreme pripitomljavanja leske nije utvrđeno, mada je poznato da su ga kultivisali stari Rimljani. Lešnik je bliski srodnik sa brezom i grabom.

Najveći svetski proizvođači lešnika danas su: Turska, Italija, Španija, Grčka, USA i dr. Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi.

Lešnik ili Leska je gust i razgranat grm, naraste 2-8 m visine, a u povoljnim uslovima može da dostigne i visinu do 15 m. Kora je glatka i sivosmeđa. Listovi su do 13 cm dugi i 5-9 cm široki, obrnuto jajasti, pri bazi srcasti, dvostruko testerastog ruga, na naličju dlakavi, sa kratkom peteljkom. Pre listanja javljaju se jednodomni cvetovi. Muški cvetovi su obešene žute rese, a ženski cvet je u obliku zbijenih pupova sa kratkim svetlo crvenim laticama. Plodovi je široko jajasti orašćič,koji dozreva početkom septembra. Dug je 1,5-2 cm, jednim delom omotan zelenim, zuvonastim, nazubljenim lisnatim ovojem. Sadrži jednu okruglatu, u smeđu lupinu umotanu semenku. Najčešće se po vie plodova razvija zajedno (2-5). Biljka obično ćivi oko 40 godina.

Pogodan je zasasdnu kao ograda, ukrasni grm zbog svojih resa i prelepog lišća naročiti vrste sa crvenim listovima, a i veoma je malo osetljiv na zagađen vazduh od izduvnih gasova. Ne zahteva mnogo vlage, podjenako dobro raste i na kiselimi na baznim zemljištima.

Lešnik je zreo kad ovojnica ploda poprimi smeđu boju i kad ih sa grane možemo skinuti protesanjem (septembar-oktobar). Prerano ubrani plodovi se smežuraju i nisu pogodni za čuvanje-uskladištavanje. Lešnicima se odstane čaške, pa se ostave na hladnom, suvom mestu sa dosta protoka vazduha.

Lekoviti delovi leske su: kora, lišće, cvetne rese i lešnik. Lešnik ispoljava antioksidativnu aktivnost zahvaljujući sadržaju fenolnih jedinjenja. Pojedini delovi leske imaju sledeća svojstva: astrigent, diaphoretic, odontalgic, stomahik, tonik, antelmitik, febrifug, depurativ.

Upotrebljavaju se sirovi, a mogu se upotrebljavati u kulinarstvu i prehrambenoj industriji, kao i orasi i bademi, za slatkiše, čokolade, peciva i sl. Služe i za dobijanje jestivog masnog ulja. Pogača sazostala nakon ceđenja ulja u nakim zemljama upotrebljav ase za pravljenje alve-halve.

 
Corylus colurna L.

Corylus maxima Mill.

U našim krajevima uspevaju mestimično kao samonikle, podivljale ili kulturne biljke još dve vrste leske: Corylus colurna L. - divoleska ili medveeđa leska koja može narasti i do 20 m visoko stablo (ima ga u Novom Sadu u Kosovskoj ulici kao drvored) i Corylus maxima Mill. - južna ili makedonska leska. Njegove semenke su veoma ukusne a poznate su pod imenom "carigraski lešnici" i ima prvenkasto-braon boju.
« Poslednja izmena: 15. April 2014., 11:54:28 Suzana »
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

*

lolita

  • *****
  • 1284
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Zrenjanin
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #3 poslato: 09. Maj 2012., 14:48:56 »
Iz mamine bašte... u maju.


*

lolita

  • *****
  • 1284
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Zrenjanin
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #4 poslato: 14. Jun 2012., 23:14:03 »
...i plodovi istog, sredinom juna.



*

Suzana

  • *****
  • 4346
  • Pol: Žena
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #5 poslato: 21. Mart 2013., 14:36:38 »
Ove godine je poranio sa cvetajem, slika je od 19.02.2013. godine.
Ako veverice ove godine budu dobre, naće se neki lešnik i za mene (bar da ga probam)
"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

*

Suzana

  • *****
  • 4346
  • Pol: Žena
  • volim sve što život čini lepšim
  • Lokacija: Vršac
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #6 poslato: 10. April 2014., 13:00:29 »
Lešnici koje sam dobila od naše Nenke, zelenolisna i crvenolisna...



"U životu poželi samo jedno – da nikada ne voliš izgubljeno i izgubiš voljeno!"

*

olgica

  • *****
  • 3290
  • Pol: Žena
  • Lokacija: Beograd
Izbor sorti leske
« Odgovor #7 poslato: 11. April 2014., 10:28:09 »
ИЗБОР СОРТИ ЛЕСКЕ

Приликом избора сорте леске треба обратити пажњу на понашање сорте према условима средине, односно отпорност на болести и штеточине, ниске температуре, недостатак воде итд. Пресудну улогу може да има и тржиште – намена производње.

За стону употребу погоднији су крупнији плодови, атрактивног изгледа и облика, док су за индустријску употребу погоднији ситнији плодови.

„Ennis“ је америчка сорта која се брзо проширила у Европи. Карактеришу је крупни плодови и касни почетак вегетације.

„Tonda gentile delle lange“ најзначајнија је сорта леске у нашој земљи. Средње је бујна. Формира доста изданака. Странооплодна је сорта. Лоптаст до лоптасто спљоштен плод има танку и тврду љуску.


„Tonda gentile romana“ сазрева средње касно, почетком септембра. Отпорна је на позне пролећне мразеве. Плод је средње крупан (2,7 грама), округласт, тамносмеђ и лако испада из омотача. Ситно, округласто и чврсто језгро има рандман 44 – 46 одсто.

„Tonda di giffoni“ је у топлијим крајевима веома родна и квалитетна сорта леске. Ситно, округласто језгро је бело и лако се одваја од покожице.

Сорта „Истарски дуги“ формира средње бујан до бујан разгранат жбун. Формира доста изданака. Релативно је отпорна на мраз. Ситно, жућкастобело, ароматично и укусно језгро има рандман око 46 одсто.


„Cosford“ је сорта коју карактеришу ситни до средње крупни плодови (око 2,5 грама) издуженог облика.

Сорта „Barcelona“ сазрева у августу. Има крупан плод масе око 3,3 грама. Рандман језгре је око 45 одсто.

„Negret“ је сорта која у просеку даје 2,5 плода у групи, а рандман језгре је око 48 одсто.

„Daviana“ је сорта добре родности, средње крупних плодова, са рандманом језгре око 51 одсто.

„Римски“ даје крупне плодове (око 3 грама) који лако испадају из омотача. Светлосмеђа дебела љуска лако се одваја од језгра, које је слатко, али није ароматично. Рандман је 44 – 45 одсто.

„Nocchione“ је сорта коју карактеришу лоптасти, средње крупни плодови (2,7 грама) са рандманом око 38 одсто.

„Халски џин“ сазрева крајем августа и почетком септембра. Рандман језгре је око 40 одсто.

Саветодавац за воћарство и виноградарство
Дипл. Инж. Дејан Јоцић
ПССС Јагодина
Ili ću naći put ili ga stvoriti!

*

misoo83

  • ***
  • 105
  • Lokacija: Pancevo
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #8 poslato: 24. Novembar 2016., 21:49:55 »
Razmnožavanje lešnjaka ožiljavanjem korenovih izdanaka.

! No longer available


*

misoo83

  • ***
  • 105
  • Lokacija: Pancevo
Odg: Corylus avellana - Lešnik
« Odgovor #9 poslato: 04. Mart 2017., 12:49:34 »
Kalemljenje lešnjaka englesko spajanje.

! No longer available






 

* Ćaskanje

Sorry, this shoutbox does not exist.